Polazak u školu je uzbudljiv i pomalo strašan kada vaše dete ima dijabetes. Evo kako da pripremite dete, učiteljicu i sebe.
Septembar je mesec novih početaka. Za roditelje deteta sa dijabetesom on nosi i dodatni sloj briga: ko će paziti na šećer dok je dete u školi, šta ako padne, da li će smeti da jede kad zatreba. Dobra vest je da uz dobru pripremu dete sa dijabetesom može sve što i njegovi vršnjaci — a vi možete da odahnete.
Šta učiteljica i osoblje moraju da znaju?
Najvažniji saveznik vašeg deteta u školi je informisana učiteljica. Pre početka nastave porazgovarajte s njom i prenesite joj jasno:
- Kako da prepozna nizak šećer — bledilo, drhtavica, znojenje, razdražljivost, naglo „odsustvo“ ili pospanost, žalbe na glad ili vrtoglavicu.
- Da, dete SME da jede u učionici kada oseti pad, bez čekanja na odmor i bez izdvajanja pred drugima.
- Gde dete drži brze ugljene hidrate i da uvek mora da ih ima pri ruci.
- Koga da pozove i u kom trenutku — vaš broj telefona i kratak redosled koraka.
Užina, merenje i svakodnevna rutina
Spakujte detetu označenu užinu i posebnu „hipo-kesicu“ sa brzim ugljenim hidratima (sok, glukozne tablete) za slučaj pada. Dogovorite s učiteljicom jasno vreme i mesto za merenje šećera — diskretno, bez izdvajanja deteta i bez osećaja da je „drugačije“.
Ako dete već koristi kontinuirani senzor, svakodnevica je znatno lakša: nema prekidanja časa zbog bockanja, a vrednost se očita za par sekundi.
Napravite pisani plan
Najjednostavnija stvar koja donosi najviše sigurnosti jeste kratak pisani plan. Na jednom papiru navedite:
- znake niskog i visokog šećera,
- tačne korake šta raditi u svakom slučaju,
- gde se nalazi „hipo-kesica“,
- vaše brojeve telefona i broj lekara.
Zalepite ga na vidno mesto u učionici i predajte kopiju osoblju. Tako niko ne mora ništa da pamti pod stresom.
Pripremite i dete, ne samo okolinu
Razgovarajte s detetom o tome da je u redu da kaže kada se ne oseća dobro i da traži pomoć. Što je dete starije, to više može da preuzme — od prepoznavanja sopstvenih znakova do samostalnog merenja. Cilj je da raste u samopouzdanju, a ne u strahu.
Polazak u školu sa dijabetesom traži malo više pripreme, ali ne i odricanje od normalnog detinjstva. Informišite učiteljicu, spakujte užinu i hipo-kesicu, iskoristite praćenje na daljinu za svoj mir i napravite jednostavan pisani plan. Uz tim koji razume vaše dete, jesen može da bude mirnija nego što sada mislite.
Napomena: tekst je informativnog karaktera. Plan zbrinjavanja deteta u školi i sve izmene terapije dogovorite sa pedijatrom.
Pre upotrebe pročitati uputstvo! O nameni i neželjenim reakcijama na medicinsko sredstvo posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
