Sezona prehlada i stomačnih virusa je tu. Evo zašto bolest diže šećer čak i kada jedva jedete — i kada je vreme da pozovete lekara.
Stiže jesen, a s njom i prehlade, grip i stomačni virusi. Za osobe sa dijabetesom bolest nosi jedan dodatni izazov o kome se malo govori: šećer ume da poraste i kada gotovo ništa ne jedete. To zbunjuje i plaši, ali ima jasno objašnjenje — i postoji set jednostavnih pravila koja je dobro znati pre nego što vam zatrebaju.
Zašto bolest podiže šećer?
Kada se telo bori protiv infekcije, ono luči hormone stresa (pre svega kortizol i adrenalin). Ti hormoni teraju jetru da otpušta uskladištenu glukozu u krv kako bi organizam imao energiju za borbu. Rezultat je da šećer raste — nezavisno od toga da li jedete ili ne. Zato rečenica „danas skoro ništa nisam pojeo, a šećer mi je 14″ tokom bolesti nije ništa neobično.
Uz to, povišena temperatura, povraćanje i proliv dovode do dehidratacije, a dehidratacija dodatno koncentriše glukozu u krvi i pogoršava sliku.
Osnovna „sick day“ pravila
Pijte tečnost redovno, u malim gutljajima. Hidratacija je prva linija odbrane. Ako ne podnosite hranu, makar unosite vodu ili nezaslađene tečnosti kako biste sprečili dehidrataciju.
Merite šećer češće nego inače. Tokom bolesti telo je nepredvidivo, pa su vam podaci dragoceniji nego ikad. Kontinuirani senzor, poput Accu-Chek® SmartGuide, tu posebno pomaže — umesto da se bockate na svaki sat, vidite prognozu nivoa šećera u narednih 30 min. I u naredna dva sata i odmah možete reagovati.
Ne preskačite baznu (dugodelujuću) terapiju na svoju ruku. Mnogi pomisle: „Ne jedem, pa ću preskočiti insulin.“ To je opasno — telu insulin treba i kada ne jede, naročito tokom bolesti. Svaku izmenu doze dogovorite sa svojim lekarom.
Imajte plan i lake namirnice pri ruci. Ako ne možete da jedete uobičajeno, korisne su tečnosti i lako svarljive namirnice koje pomažu da održite stabilnost.
Pre upotrebe pročitati uputstvo! O nameni i neželjenim reakcijama na medicinsko sredstvo posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
Kada je vreme da pozovete lekara?
Većina blagih prehlada prođe uz pojačan oprez kod kuće. Ipak, postoje znaci koji znače da se odmah javite lekaru ili hitnoj službi:
- uporno povraćanje ili proliv koji ne prestaje,
- šećer koji ostaje visok uprkos korekcijama,
- znaci ketona (voćni zadah, mučnina, ubrzano disanje),
- otežano disanje, jaka pospanost ili zbunjenost,
- nemogućnost da zadržite bilo kakvu tečnost.
Kod dijabetesa tipa 1 rizik od ketoacidoze tokom bolesti je posebno ozbiljan, pa ne odlažite poziv ako primetite ove znake.
Pripremite se unapred
Najbolji trenutak da naučite „sick day“ pravila nije usred groznice, već sada — dok ste zdravi. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako da prilagodite terapiju kada se razbolite, držite kod kuće osnovne zalihe (tečnosti, lako svarljive namirnice, pribor za merenje) i znajte koga i kada da pozovete.
Bolest i dijabetes zajedno traže malo više pažnje, ali nisu razlog za paniku ako znate šta da očekujete. Zapamtite da hormoni stresa dižu šećer i kada ne jedete, pijte tečnost, merite češće, ne dirajte baznu terapiju bez dogovora s lekarom i prepoznajte znake za hitnu reakciju. Pripremljenost je ovde najbolji lek.
Više saveta za život sa dijabetesom potražite na www.prst.org.rs, a Accu-Chek® SmartGuide senzor dostupan je u apotekama.
Napomena: tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. Plan postupanja tokom bolesti i sve izmene terapije dogovorite sa svojim lekarom.
