Anđela, 29 godina

Anđelina dijabetes priča: Već 21 godinu imam dijabetes i živim ispunjen život!

Internacionalna dijabetes federacija navodi da će do 2045. godine, 1 od 8 odraslih ljudi biti pogođeno dijabetesom, što je otprilike 783 miliona. Iza ove brojke kriju se životne priče pojedinaca koji se suočavaju s ovim izazovom svakodnevno. 

Da bismo bolje razumeli kako dijabetes utiče na život ljudi, razgovarali smo s Anđelom, devojčicom koja je sa 8 godina saznala šta je dijabetes. Danas je žena i majka, i osoba koja već 21 godinu živi sa dijabetesom, jedan uspešan i ispunjen život. 

“Imam dijabetes tip 1 koji mi je dijagnostikovan oktobra 2003. godine kada sam imala osam godina. Imala sam učestalu žeđ, učestalo mokrenje, gubitak na telesnoj težini u kratkom vremenskom periodu i osećaj acetona iz usta. Mama me je odvela u Institut za majku i dete, koji je to veče bio dežuran, primila sam prvi insulin i to je bilo to.”  – Anđela Trajković 

Otkrijmo kako je tekao Anđelin put kroz dijabetes – od spoznaje da ima dijagnozu do čvrste odluke “Ja sam jača od dijabetesa!”.

Na PRST portalu možete pronaći savete na mnoštvo dilema koje imaju osobe sa dijabetesom. U slučaju da nismo odgovorili na temu koja vas interesuje, pišite nam!

Šta je dijabetes dijagnoza značila Anđeli i njenoj porodici? Prvi šok i prvi izazovi

Prvo upoznavanje Anđele i njene porodice sa dijagnozom dijabetesa bio je šok i novitet za sve. Tada se o dijabetesu nije mnogo pričalo i pisalo, što je zahtevalo puno truda, učenja, probanja, analize, praćenja, borbe, ali i istrajnosti da se nova stvarnost prihvati i samokontroliše na najbolji mogući način.

“Ja sam bila prva u porodici kojoj je dijagnostikovan dijabetes. Svi su bili šokirani, niko o tome nije znao ništa. I vremenom su svi učili.” – Anđela Trajković 

Suočavanje sa dijabetesom značilo je i promenu u svakodnevnim navikama. Anđela je jako mala morala da nauči kako da meri svoj nivo šećera u krvi, vodi računa o ishrani i redovno vežba. Porodični obroci su se promenili tako da podrže njene zdravstvene potrebe, uključujući manje šećera i više integralnih namirnica. Osim toga, morala je redovno da posmatra kako se njeno telo ponaša na različite vrste hrane i aktivnosti.

Ali to nije bio najveći njen izazov…

Nerazumevanje okoline i društva kao najveći izazov

Iako mala, Anđela je veoma rano postala svesna svog zdravlja i hrabro je preuzela veću kontrolu nad svojim životom. Učenje o samokontroli i odgovornosti postalo je centralni deo njenog razvoja kao osobe. Vremenom, uz pravilno upravljanje, dijabetes je postao samo jedan deo njene svakodnevice, a ne prepreka koja joj određuje život.

Međutim, do te spoznaje nije došla lako.

Jedan od izazova sa kojima se Anđela suočavala bilo je nerazumevanje u školi. Osećala se izolovano i neprihvaćeno, kako od strane vršnjaka tako i od nastavnika, zbog nedostatka informacija o dijabetesu i stigme koja je pratila tu nedoumicu. 

Danas, Anđela glasno poručuje “Kad mogu ja, možeš i ti. Jači smo od dijabetesa!”.

Poslušajte Anđelinu dijabetes priču 

Edukacija je važan element samokontrole dijabetesa!

Samo kroz deljene korisnih saveta, pomoći i podrške možemo stvoriti okruženje u kojem osobe sa dijabetesom mogu živeti pun i ispunjen život, bez prepreka i ograničenja.

Anđelina priča je pravi pokazatelj da je edukacija ključna u borbi protiv predrasuda i stigme koja okružuje dijabetes. Poslušajmo je!