• Dijabetes je stanje. Samokontrola je rešenje.

Marko, 35 godina

Čovek koji je živeo dva puta

Priča o Marku i dijabetesu počinje kada je imao 15 godina, gotovo iznenada. Za nedelju dana gubi 15 kg, u očajanju rođaka koji strahuju da je u pitanju droga. Srećom, brat ga hitno, na vreme odvozi u bolnicu: prvo merenje šećera u krvi dostiže 1160.

Katastrofalna terapija

Odavde počinje suživot sa patologijom, ali nešto nije išlo kako treba. Zahvaljujući ne baš delikatnom početku (doktor koji ga je užasavao novim ograničenjima u njegovom životu) užurbanom radnom životu i samom marku, koji svoju patologiju vodi na površan način, bez lečenja. „Za mene je upravljanje dijabetesom značilo samo bonus, nisam ni merio šećer u krvi! Išao sam kod doktora samo radi plana lečenja.” Očigledno je takav tretman izuzetno štetan, a za Marka su bile česte hipoglicemijske krize. Ovo je trajalo 15 godina. Sve dok se nije dogodilo nešto što će mu zauvek promeniti život.

Događaj

Dan kao i svaki drugi, Marko ulazi u svoj auto i kreće auto-putem. Ali dešava se nešto drugo. Lipodistrofija uzrokovana injekcijama insulina uvek u istoj tački bedra ometa apsorpciju insulina i iz tog razloga odlučuje promeniti mesto ubrizgavanja. Ali bez smanjenja doza. Vozi neko vreme, sve uredno, dok nisu počele praznine, poput bljeskova praćenih mrakom. Poslednja slika je automobil koji ide u suprotnom smeru, u traci u koju je ušao. Posle toga ništa. Marko se budi u kolima hitne pomoći i shvata šta se dogodilo. Bio je bez svesti, a samo je čudo spasilo i njega i vozača drugog automobila: obojica su izašli skoro nepovređeni. Ali shvatio je i nešto drugo: došlo je vreme da se sa svojom bolešću suoči na potpuno drugačiji način.

Nikad nije kasno za poboljšanje

Ne samo da počinje praktikovati samokontrolu s pravom frekvencijom, već počinje i istraživati. “Pre nesreće, bio sam možda jedini dijabetičar na svetu koji se nije informisao, nije pitao, nije ga bilo briga.” Od tada otkriće sve savršenije principe za njegove potrebe, sve do insulinske pumpe. Revolucija koju je Marko pažljivo ispitivao: „Najveća kritika upućena je od onih koji su se plašili da žive zavisni od uređaja. Ali sada vam mogu reći: to nije tačno. On vam daje sve funkcije za upravljanje patologijom, ali vi ste ti koji upravljate njome. To je bila revolucija, ali sada ne bih mogao bez nje”.

Pravi duh, adekvatna sredstva

Nesreća je sve promenila, do te mere da se Marko gotovo zahvaljuje za događaj koji se desio. Kombinacija insulinske pumpe i samokontrole uvela je fazu u njegovom životu u kojoj konačno oseća da ima adekvatna sredstva za život sa dijabetesom. Redovno proveravajte nivo šećera u krvi i ako je potrebno, gde god da se nalazite, samo pritisnite dugme na daljinskom upravljaču kako biste sve vratili u normalu. “Neverovatno je. Ako bih sreo nekoga kome je dijagnostifikovan dijabetes, pozvao bih ga da provede jedan dan sa mnom, da im pokažem jednostavnost i diskretnost ovog sistema u odnosu na tradicionalne.”

Jedina stvar koju biste promenili u vezi pumpe? “Diskretna je, vrlo mala, lagana, udobna… i lepa je za pogledati. Evo, kaže on u šali, “jedino što joj nedostaje su igrice, možete instalirati neke aplikacije na nju”.