Dijabetes tipa 1 je hronično stanje koje zahteva pažljivo i svesno upravljanje.
Definicija i uzroci
Definicija: Dijabetes tipa 1 je oblik autoimune bolesti u kojoj imunološki sistem napada i uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin (beta ćelije pankreasa). Ovo stanje obično se razvija u mladosti, često tokom detinjstva ili adolescencije i zahteva vrlo pažljivo upravljanje od strane tima dijabetologa tokom celog života.
Uzroci: Precizni uzroci dijabetesa tipa 1 još uvek nisu potpuno poznati, ali se veruje da kombinacija genetskih i okolinskih faktora doprinosi razvoju ove bolesti. Za razliku od dijabetesa tipa 2, tip 1 nije povezan sa faktorima rizika vezanim za stil života, poput gojaznosti ili nedovoljne fizičke aktivnosti.
Simptomi i dijagnoza
Početni simptomi. U većini slučajeva dijabetes ne izaziva nikakve smetnje, ali se često javljaju simptomi kao što su poliurija (često mokrenje), polidipsija (prekomerna žeđ), polifagija (prekomerni apetit) i nagli gubitak težine, ponekad praćeni nelagodnošću, pospanošću i zadahom.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu testova koji mere nivo glukoze u krvi i druge pokazatelje. Dijagnozu možemo potvrditi kada se, sa najmanje dva različita testa, potvrde sledeće vrednosti:
Hemoglobin A1c (HbA1c) je jednak ili veći od 6,5%
Glukoza u krvi je jednaka ili veća od 126 mg/dl (uzimanje uzorka ujutro, nakon najmanje 8 sati posta)
Glukoza u krvi je jednaka ili veća od 200 mg/dl dva sata nakon oralnog testa opterećenja glukozom
Glukoza u krvi je jednaka ili veća od 200 mg/dl u bilo koje doba dana ako su prisutni tipični simptomi dijabetesa.
Trebamo biti pažljivi i kada nivoi glukoze u krvi nisu optimalni, jer ovi uslovi predstavljaju veći rizik od razvoja dijabetesa u budućnosti, evo koje su vrednosti:
Hemoglobin A1c između 6,00 i 6,49% (visok rizik od dijabetesa)
Glukoza natašte između 100 i 125 mg/dl (poremećaj natašte)
Glukoza dva sata nakon oralnog testa opterećenja glukozom između 140 i 199 mg/dl (smanjena tolerancija na glukozu)
Svakodnevno upravljanje
Insulinska terapija. Osobe sa dijabetesom tipa 1 moraju primati insulin kako bi nadoknadile onaj koji njihov organizam nije u mogućnosti da proizvede. Nedostatak ovog ključnog hormona za regulisanje nivoa šećera u krvi zahteva redovnu primenu insulina putem injekcija ili mikroinfuzora.
Kontrola nivoa šećera u krvi. Još jedan važan faktor u svakodnevnom upravljanju dijabetesom tipa 1 je stalno praćenje nivoa glukoze u krvi radi sprečavanja komplikacija na kratkoročnom i dugoročnom nivou. Redovno praćenje nivoa šećera u krvi je ključno za regulaciju insulinske terapije.
Ishrana i fizička aktivnost. Zdrava ishrana i fizička aktivnost su važni sastojci za održavanje glikemijske kontrole, oba (na različite načine) utiču na nivoe šećera u krvi. Zbog toga osoba sa dijabetesom treba pratiti uravnoteženu ishranu, sa posebnim naglaskom na unos ugljenih hidrata, i redovno vežbati, uvek proveravajući nivoe glukoze pre i posle aktivnosti.
Dugoročne komplikacije
Vaskularna šteta. Dijabetes tipa 1 može dovesti do oštećenja krvnih sudova, povećavajući rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
Problemi sa bubrezima. Bubrežna insuficijencija je potencijalna komplikacija dijabetesa.
Problemi sa očima. Dijabetes može doprineti bolestima očiju, uključujući dijabetičku retinopatiju.
Psihološko upravljanje
Dijabetes tipa 1 može imati značajan uticaj na mentalno zdravlje. Psihološko upravljanje je ključno za suočavanje sa stresom i održavanje kvaliteta života.
Razvoj u istraživanju
Istraživanje dijabetesa tipa 1 je u toku, sa fokusom na nove terapije, napredne tehnologije praćenja i strategije za prevenciju ili lečenje bolesti.
U praksi
Efikasno upravljanje dijabetesom tipa 1 zahteva holistički pristup koji uključuje insulinsku terapiju, ishranu, fizičku aktivnost i psihološku podršku. Sa svesnim upravljanjem i kontinuiranim angažmanom, osobe sa dijabetesom tipa 1 mogu voditi zdrav i aktivan život.
Imate li pitanja za nas?
