Dijabetes melitus tip I (DM tip 1) je kompleksna autoimuna bolest koja zahvata pankreas i dovodi do manjka insulina u krvi. Insulin je hormon koji je ključan za regulaciju nivoa šećera (glukoze) u krvi, odnosno koji pomaže ulazak šećera u ćelije koje ga nakon toga koriste kao primarni izvor energije za sve procene u ćeliji. Kod osoba s dijabetesom tipa 1, imuni sistem gređkom napada i uništava beta ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Rezultat ovog autoimunog procesa je neophodnost unošećnja egzoneg insulina doživotno kako bi pacijent preživeo.
Uzroci i faktori rizika
- Genetska predispozicija: Nasledni faktori igraju ključnu ulogu u razvoju DM tipa 1. Osobe koje imaju člana porodice s ovom bolešću imaju veći rizik od njenog razvoja. Studije blizanačkih i porodičnih agregacija pokazuju da postoji značajan genetski uticaj.
- Autoimuni procesi: Smatra se da je DM tipa 1 u osnovi autoimuna bolest, što znači da imuni sistem greškom napada ćelije sopstvenog organizma, tačan okidač za ovaj autoimuni napad još nije u potpunosti razjašnjen.
- Okruženje: Izloženost određenim virusima može povećati rizik od razvoja DM tipa 1 kod osoba s genetskom predispozicijom. Virusi iz porodice enterovirusa, poput coxsackievirusa, povezani su s povećanim rizikom, mada ta veza nije potpuno jasna.
- Dijetetski faktori: Ishrana može imati određeni uticaj na rizik od DM tipa 1, iako ta veza nije do kraja definisana. Rana izloženost kravljem mlijeku kod beba može povećati rizik, dok dojenje može imati protektivni efekat. Ipak, specifični dijetetski faktori i njihov uticaj na autoimune procese zahtevaju dalja istraživanja.
- Geografski faktori: Postoje značajne varijacije u incidenci DM tipa 1 širom sveta. Na primer, Skandinavske zemlje imaju višu stopu oboljevanja u poređenju s azijskim zemljama. Ove geografske razlike ukazuju na mogući uticaj faktora okoline, poput klime ili različitih izloženosti virusima.
- Stres: Iako stres nije direktni uzrok DM tipa 1, može uticati na imunološki sistem i doprineti razvoju autoimunih bolesti. Stresni događaji ili hronični stres mogu uticati na pogoršanje simptoma kod već dijagnostikovanih osoba ili povećati rizik kod osoba s genetskom predispozicijom.
Drugi faktori: Neki istraživači istražuju i druge potencijalne faktore rizika kao što su nedostatak vitamina D ili prekomerna konzumacija određenih vrsta hrane. Na primer, konzumacija nitrata i nitrita može biti povezana s povećanim rizikom, ali ovi faktori zahtevaju dalja istraživanja radi potvrde njihove uloge.
Dr Sava Vojinović
Doktor medicine
