Prema istraživanju koje je sprovedeno na teritoriji Srbije od strane Portala PRST, pokazalo se da emocionalni aspekat kod osoba sa dijabetesom i te kako utiče na kvalitet života.
Ovde možete saznati rezultate istraživanja.
Razlog tome je što dijabetes zahteva stalno upravljanje – od merenja nivoa šećera u krvi, preko planiranja obroka, do redovnog uzimanja lekova i fizičke aktivnosti. A kod mnogih osoba sa dijabetesom, stalna pažnja prema bolesti može postati emocionalno i fizički iscrpljujuća. Taj fenomen je poznat kao burnout sindrom kod dijabetesa, i može se ozbiljno odraziti na dalje tretiranje dijabetesa kod osobe.
Šta je burnout sindrom kod dijabetesa?
Burnout sindrom kod osoba sa dijabetesom se odnosi na osećaj emocionalne iscrpljenosti i preplavljenosti obavezama koje su povezane sa stalnim upravljanjem bolešću. Ovaj sindrom nije samo prolazni osećaj umora – to je stanje u kojem osobe osećaju kao da više ne mogu da se brinu o svojoj bolesti, zbog čega počinju da zanemaruju osnovne korake neophodne za kontrolu šećera u krvi.
Prema istraživanjima, burnout sindrom može biti uzrokovan osećajem pritiska da se konstantno postižu dobri rezultati u upravljanju dijabetesom. Mnoge osobe osećaju krivicu ili frustraciju ako ne uspevaju da održavaju stabilne nivoe šećera u krvi, što može dovesti do dodatne emotivne iscrpljenosti.
Simptomi burnout sindroma
Simptomi burnout sindroma kod dijabetesa mogu varirati, ali najčešće uključuju:
- Osećaj preplavljenosti: Osobe osećaju da je svakodnevno upravljanje dijabetesom previše zahtevno i iscrpljujuće.
- Gubitak motivacije: Zanemarivanje važnih aktivnosti kao što su redovno merenje šećera u krvi, uzimanje terapije ili pridržavanje plana ishrane.
- Emocionalna distanca od bolesti: Osobe emocionalno da se distanciraju od svog stanja, što može biti mehanizam odbrane od stalnog stresa.
- Frustracija i krivica: Osobe se često osećaju kao da su „odustale“ od upravljanja bolešću, što može dodatno pogoršati osećaj krivice i bespomoćnosti.
Uzroci burnout sindroma kod dijabetesa
Postoji nekoliko ključnih faktora koji doprinose razvoju burnout sindroma kod osoba sa dijabetesom:
- Stalna kontrola: Za razliku od mnogih drugih hroničnih bolesti, dijabetes zahteva svakodnevno upravljanje. Ova stalna pažnja prema bolesti može postati iscrpljujuća i dovesti do emocionalnog umora.
- Strah od komplikacija: Osobe sa dijabetesom stalno su svesne rizika od komplikacija kao što su srčana oboljenja, neuropatija ili problemi sa vidom. Ovaj stalni strah može stvoriti dodatni emocionalni pritisak.
- Nerealna očekivanja: Neki ljudi postavljaju visoke ciljeve u vezi sa kontrolom nivoa šećera u krvi i osećaju se frustrirano kada ne uspevaju da ih postignu. Ova frustracija može dovesti do osećaja neuspeha, što pogoršava burnout.
Kako prevazići burnout sindrom?
Iako burnout može delovati kao nepremostiv problem, postoji nekoliko strategija koje mogu pomoći u prevazilaženju ovog sindroma:
- Priznavanje problema: Prvi korak ka rešavanju burnouta je priznanje da postoji problem. Razgovor sa lekarom, terapeutom ili članovima porodice može pomoći u prepoznavanju simptoma i pronalaženju podrške.
- Postavljanje realnih ciljeva: Umesto postavljanja visokih i ponekad nerealnih ciljeva, važno je postavljati manje, dostižne ciljeve. To može smanjiti osećaj preplavljenosti i povećati osećaj uspeha.
- Razvijanje rutine samopomoći: Tehnike opuštanja, mindfulness ili meditacija mogu pomoći u smanjenju stresa. Redovno izdvajanje vremena za odmor i mentalno opuštanje može poboljšati emocionalnu stabilnost.
- Pridruživanje grupama za podršku: Mnoge osobe sa dijabetesom pronalaze utehu u grupama za podršku, bilo online ili uživo. Deljenje iskustava sa drugima koji prolaze kroz slične izazove može smanjiti osećaj usamljenosti i izolacije.
- Traženje stručne pomoći: Psihoterapija, naročito kognitivno-bihevioralna terapija, može biti od pomoći u rešavanju problema povezanih sa burnout sindromom. Terapeut može pomoći u prepoznavanju negativnih obrazaca mišljenja i razvijanju zdravih strategija suočavanja sa stresom.
Burnout sindrom kod dijabetesa je čest, ali često previđen problem koji može značajno uticati na sposobnost osobe da adekvatno upravlja bolešću. Prepoznavanje simptoma, traženje podrške i razvijanje strategija za smanjenje stresa mogu pomoći u prevazilaženju ovog iscrpljujućeg stanja. Briga o emocionalnom zdravlju je jednako važna kao i fizičko upravljanje dijabetesom, i samo celovit pristup može omogućiti osobama sa dijabetesom da žive kvalitetan i zdrav život.
- Reference:
World Health Organization (WHO). (2020). Mental health and diabetes: A critical public health issue.
