Dijabetes kao hronično progresivna bolestu u većini slučajeva se razvija podmuklo i uglavnom ortkriva kasno. Rizik od loše kontrolisanog nivoa šećera u krvi, jesu komplikacije, koje sučesto opasnije od same bolesti dijabetesa.
Kada se dijagnostikuje dijabetes, treba ispitati komplikacije dijabetesa, koje bi se mogle pojaviti, usled kasnog otkrivanja bolesti. Pacijenti treba da se pregledaju u redovnim intervalima, kako zbog praćenja i regulacije dijabetesa tako i zbog praćenja i otkrivanja komplikacija dijabetesa.
Komplikacije dijabetesa vaskularne prirode:
- mikrovaskularne
- makrovaskularne
Mikrovaskularne zahvataju najmanje krvne sudove. Glavna manifestacijai im je mikroangiopatija. Po nekima je promarna promena u šečćernoj bolesti. Mikroangiopatija dovodi do dijabetične retinopatije koja zahvata mrežnjaču oka i jedna je od osnovnih uzroka slepila u odraslih osoba. Često može biti prisutna već kod otkrvanja dijabetesa i postavljanja dijagnoze.
Može biti:
- Neproliferativna – rani stadijum oštećenja
- Proliferativna – kasni stadijum
Mikroangiopatska komplikacija dijabetesa
1. Bubrežna nefropatija sa svojim stadijumima
Dijagnoza se postavlja u stadijumu manifestne proteinurije, kada se utvrđuje prisustvo proteina u mokraći.Dijagnostikovanjem mikroalbuminurije otpočinju se i određene terapijske mere, koje se nazivaju preventivnim, obzirom da je osnovni cilj prevencija. Ukoliko se razvije klinička slika nefropatije, to podrazumeva kontrolu krvnog pritiska i glikoregulaciju.
2. Neurološke komplikacije – oštećenje nerava
- Periferna
- Autonomna neuropatija
Spadaju u sledeću hroničnu komplikaciju dijabetesa, kao NEUROPATIJA DIJABETIKA.
Nervi odgovorni za dodir i mišićno-skeletni sistem više nisu dovoljno snabdeveni kiseonikom i nutritijentima. Zajedno sa drugim metaboličkim procesima uzrokovanim hiperglikemijom trpe oštećenja. Ovo utiče prvenstveno na nerve u nogama koji su odgovorni za prenošenje bola i temperature.
Simptomi:
- Trnjenje
- Mravinjanje
- Žarenje
Ako je zahvaćen autonomni nervni sistem, mogu se javiti:
- Aritmije
- Erektilna disfunkcija
Pored prevencije, lečenje se zasniva na:
- Optimalnoj glikoregulaciji.
- Simptomatskoj terapiji.
- Blokiranju postojećih metaboličkih procesa.
3. Dijabetesno stopalo
Najčešća posledica dijabetične neuropatije, zajedno sa perifernom arterijskom okluzivnom bolešću, može dovesti do amputacije stopala.
Zbog oštećenja nerava, povrede se ne osećaju, stvaraju se rane koje se mogu inflamirati, oštećuje se tkivo i kosti, i sve zajedno dovodi do amputacije.
Makroangiopatske promene na krvnim sudovima
1. Periferna arterijska okluzivna bolest
Oštećenja zidova krvnih sudova dovode do naslaga kalcijuma i dolazi do arterioskleroze. Smanjuje se dotok krvi, rezultat toga je nedovoljno kiseonika. Mogu se formirati i krvni ugrušci, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Periferna arterijska bolest, zajedno sa neuropatijom, dovodi do simptoma:
- Hladnoće i peckanja u nogama
- Bolova
- Nekroze krvnih sudova
Simptomi se javljaju kada arterija dostigne veliko suženje od 70-90%. Rana prevencija je od suštinskog značaja i u ovoj komplikaciji.
Progresivni poremećaj, koji karakteriše stenoza velikih i srednjih krvnih sudova, izdavaja se i kao:
- Hipertenzija
- Koronarna bolest
- Bolest krvnih sudova CNS-a (moždani udar)
Osnova ovih bolesti je arterioskleroza, koja je u velikom procentu uslovljena dijabetesnom bolešću.
Potrebna je redovna kontrola hipertenzije i lečenje.
Koronarna bolest nastaje usled aterosklerotskih promena kod 50% dijabetičara.
Zahteva strogu kontrolu i dobru:
- Glikoregulaciju
- Regulaciju lipida u krvi
Preventivne mere: Šta je važno da znate?
Na kraju, upoznavši se sa svim hroničnim komplikacijama dijabetesa i rizikom koji nose, možemo predložiti mere za sprečavanje komplikacija i smanjenje rizika od nastajanja kod svih pacijenata sa dugogodišnjim dijabetesom:
- Zdrava i uravnotežena ishrana
- Prestanak pušenja i konzumiranja alkohola
- Fizička aktivnost
- Dobra glikoregulacija i uredne vrednosti lipidnog statusa
- Redovna kontrola tenzije
- Redovne kontrole kod lekara u predviđenim intervalima
Ove mere će dovesti do zajedničkog uspeha kako pacijenta, tako i lekara.
Dr Suzana Šaban Trnokopović
Specijalista internet medicine
