Diabetes nije samo zdravstveni, već i ekonomski problem. To je jedna od najčešćih hroničnih stanja savremenog doba, koja pogađa različite ljude i koja sa sobom nosi rizik od nastanka različitih hroničnih komplikacija. Sama bolest ne dotiče samo pojedinca kao obolelog , već i njegovu porodicu. Poslednjih godina dijabetes poprima epidemijske razmere, jer često dugo vremena ostane nedijagnostikovana. Ljudi čak i kada im se laboratorijskim pretragama detektuje povišena vrednost glikemije, tome ne pridaju značaj, jer je to bolest koja „ne boli“. Često „trenutno povećanje glikemije“ pripisuju stresu koji su imali tih dana ili neposrednom unošenju veće količine slatkiša pred laboratorijsku analizu. Određeni broj osoba čak i kada im se postavi dijagnoza diabetesa ne želi to da prihvati i to ignoriše kao jednu neprijatnu i neželjenu informaciju ne želeći da uzme aktivno učešće u lečenju svoje bolesti.
S druge strane postoje pacijenti koji kada saznaju da imaju diabetes to prihvataju sa velikim stresom i strahom. Izuzetno je važno da kod svakog pacijenta sa dijabetesom postoji individualni pristup u lečenju koji podrazumeva aktivno učešće nutricioniste, zatim lekara sa primenom odgovarajaćih terapijskih modaliteta uz psihološku podršku koja mora doći od strane lekara, porodice, pa i psihologa.
Kako do psihičkog zdravlja i zdravog pristupa dijabetesu?
Samo adekvatna edukacija pacijenta od strane medcinskog osoblja i podrška porodice će pomoći pacijentu da usvoji zdrave stilove života i odgovarajući higijensko dijetetski režim koji će uz primenu različitih lekova imati kao rezultat zadovoljavajuću glikoregulaciju.
U ordinaciji se često susrećemo sa osobama sa diabetesom koje su sklone depresivnim stanjima, promenjljivog su raspoloženja i reagovanja. Nezadovoljne su terapijom koju treba da koriste, nezadovoljne su rezultatima sopstvene samokontrole, čestim skokovima ili padovima šećera. Posebno je prisutan strah od hipoglikemija. Sa nastankom različitih komplikacija depresivno raspoloženje postaje izraženije i dolazi do povlačenja osobe iz svoje okoline.
Lečenje diabetesa je izuzetno zahtevno. Ključna karika u uspešnom lečenju je edukacija pacijenta kada je njegova bolest u pitanju. Neophodno je da osoba sa diabetesom prevaziđe strah od bolesti. Da nauči da pravilno primenjuje svoju terapiju, da bude upoznata sa svim potencijalno neželjenim efektima terapije, takođe da se da nauči samokontroli. Podrška pacijentima se pruža i kroz rad Savetovališta za diabetes gde čitav jedan tim vodi računa o njima i trudi se da na najbolji mogući način sagleda njihovo zdravstveno stanje. Kroz rad različitih udruženja, kroz dostupnost velikog broja informacija o samom diabetesu u različitim medijma, pacijenti uče o svojoj bolesti što im pomaže da oni budu ti „koji će kontrolisati diabetes“, a ne bolest njih.
Uz aktivnu podršku porodice i usvajanje zdravih navika od strane cele porodice , pacijenti nauče da žive zdravim životom. Sve to doprinosi njihovom boljem raspoloženju i samopouzdanju.
Dr Danijela Šatlan Ranković
Specijalista interne medicine
