“Zdravlje je stanje potpunog psihičkog, fizičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili onesposobljenosti” SZO - definicija zdravlja
Briga o mentalnom zdravlju jednako je važna kao i briga o fizičkom zdravlju. Dijabetes i mentalno zdravlje tesno su povezani, međusobno utičući jedno na drugo.
Život sa dijabetesom može biti izazovan, sa stalnim zahtevima koji mogu imati veliki uticaj na emocionalno stanje čoveka. Kao posledica toga, mnogi ljudi se suočavaju sa teškoćama, promenama raspoloženja i visokim nivoima anksioznosti.
S druge strane, mentalni poremećaji mogu otežati suočavanje sa dijabetesom i pružanje nege. Ovo međusobno delovanje može dovesti do pogoršanja stanja, naglašavajući važnost celovitog pristupa brizi o zdravlju, koji uključuje i fizičko i mentalno blagostanje.
OK je ne biti OK!
Kada prvi put budete dijagnostikovani sa dijabetesom, verovatno ćete osetiti širok spektar emocija, poput šoka, besa, tuge, straha…
Apsolutno je normalno osetiti bilo koju emociju i prolaziti kroz nekoliko emotivnih faza dok se suočavate sa činjenicom da imate hroničnu bolest.
Bitno je da prepoznate svoje emocije i otvoreno razgovarate o njima sa prijateljima, porodicom i članovima vašeg medicinskog tima koji se bave dijabetesom. Oni vam mogu pružiti podršku, naučiti vas korisnim tehnikama za prevazilaženje izazova, i usmeriti vas ka resursima koji vam mogu pomoći da se nosite sa svojim osećanjima.
Kako prepoznati anksioznost i depresivno stanje?
Poremećaji anksioznosti izazivaju preteranu ili nerealnu anksioznost i brigu o životnim okolnostima, obično bez jasno prepoznatljivog uzroka. Možda se plašite zato što ne znate mnogo o dijabetesu i niste sigurni šta će se dogoditi sledeće. Ili možda strahujete od komplikacija dijabetesa.
Česti simptomi koji se javljaju kod anksioznog stanja jesu nemir, osećaj napetosti ili nervoze, iritabilnost, napetost mišića, nesanica, prekomerno znojenje, tahikardija, otežano disanje, dijareja.
Vašu anksioznost možete smanjiti preuzimanjem kontrole nad svojim zdravljem, učenjem o dijabetesu i razumevanjem kako možete odložiti ili sprečiti komplikacije.
Prvi izbor u lečenju anksioznosti jeste psihoterapija, a ukoliko stanje to zahteva uključuje se i medikamentozna terapija.
Iako je period tugovanja normalan nakon dijagnoze bilo koje hronične bolesti, produžena tuga može biti znak depresije. Depresija je dva puta češća kod osoba sa dijabetesom nego u opštoj populaciji, a takođe je povezana sa lošijim upravljanjem nivoima šećera u krvi, zdravstvenim komplikacijama i smanjenjem kvaliteta života.
Neki od simptoma koji se javljaju jesu konstantan osećaj umora, promene u obrascima spavanja i ishrane, osećaj beznađa i bespomoćnosti.
Depresija se može efikasno lečiti psihoterapijom, lekovima, ili kombinacijom oboje.
Prihvatanje
Prihvatanje realnosti života sa dijabetesom neće se desiti preko noći, niti odjednom. Najvažnije je zapamtiti da niste sami. Razgovor sa porodicom, prijateljem, nekim drugim osobama sa dijabetesom ili zdravstvenim profesionalcem pomoći će vam da se nosite sa usponima i padovima vašeg novog života sa dijabetesom.
