Komplikacije dijabetesa, akutne i hronične

Nakon više godina visokih vrednosti glukoze u krvi, moguće je naići na prve znakove komplikacije dijabetesa. Zahvaljujući savremenoj medicini, neke od promena moguće je zaustaviti ili usporiti.

Da biste pravovremeno intervenisali kod pojave komplikacija, potrebno je biti u stanju pravovremeno prepoznati alarm.

Takođe, potrebno je, sve ustanovljene promene zbog loše kontrolisanog dijabetesa podeliti sa lekarom da bi se napravio dobar koncept za praćenje toka bolesti.

Komplikacije dijabetesa

• akutne
• hronične

Akutne komplikacije dijabetesa

• hipoglikemija
• hiperglikemija sa ketoacidozom i ne-ketotičkim hiperosmolarnim sindromom

Simptomi (znaci za alarm), u slučaju akutnih komplikacija dijabetesa:

Hiperglikemijski znaci (povišen nivo glukoze u krvi):

• osećaj suvih usta
• konstantna žeđ
• povećana učestalost i potreba za mokrenjem

 

Hipoglikemijski znaci, prekomerni pad glukoze u krvi ispod 70 mg/dL (3,88 mmol/L):

• osećaj praznog želuca(drugačijim od uobičajenog)
• osećaj pojačanog apetita (gladi) do intenzivne malaksalosti.
• hitna potreba za jelom,
• hladan znoj i drhtavica u rukama i nogama
• opšti osećaj iscrpljenosti i zbunjenosti, I konfuzije

 

Mere koje treba preduzeti:

• Odmah treba da pojedete užinu koja vraća nivo glukoze u krvi na normalan nivo- Ukoliko su hipoglikemijske krize uzrokovane preteranim delovanjem uzimanja lekova, kao što su oralni hipoglikemijski lekovi ili insulini razgovarajte sa svojim lekarom, posebno ako su ovakve epizode česte.
• Slediti pravilo 15-ukoliko je mali unos u hipoglikemiji-Pravilo podrazumeva uzimanje 15 g ugljenih hidrata : bilo koji oblik dekstroze, ( tablete,  dražeje , napitci), voćni sok, kašika meda nakon 15 minuta ponovljeno merenje, ukoliko je potrebno još 15 g, sve dok se uspostavi nivo glukoze veći od 100 mg/dL (5,55 mmol/l) I nastaviti nastaviti merenje glukoze u krvi svakih 15 minuta dok se ne pronađu najmanje dve normalne vrednosti bez daljeg unosa šećera između dva merenja.

 

 

Hronične komplikacije dijabetesa

• mikrovaskularne (npr. neuropatija, retinopatija i nefropatija)
• makrovaskularne (srčani udar, moždani udar i bolest perifernih arterija)

 

Simptomi (znaci za alarm), u slučaju hroničnih komplikacija dijabetesa:

• osećaj smanjene osetljivosti
• prisutnost uboda i igala ili peckanja na tabanima (parestezija) mogu ukazivati na početno oštećenje živaca u nogama i moraće se ispitati posebnim testovima.
• pojava grčevitih bolova u nogama koji vas teraju da se često zaustavljate tokom šetnje, osećaj stezanja u grudima povezan s fizičkim naporom.
• poremećaji vida, kao što je iznenadni pad vida ili prisustvo plutača, osećaj leteće mušiceispred očiju ili mrlja u vidnom polju. Ovi poremećaji nisu uvek indikativni za promene mrežnice povezane s dijabetesom i stoga se moraju odmah prijaviti lekaru radi specijalističke procene.

Prevencija komplikacija dijabetesa: korisni testovi

Glikozilirani hemoglobin

Jedan od najkorisnijih testova krvi za praćenje opšteg napretka dijabetesa jeste doza glikozilirajućeg hemoglobina (HbA1c) Ovaj parametar se koristi za precizniju procenu kako napreduje dijabetes..

Ponavljati najmanje 3-4 puta godišnje. Teško je utvrditi koji su normalni nivoi glikiranog hemoglobina (HbA1c) za praćenje:

• stroži ciljevi (HbA1c ≤ 6,5% ili 48 mmol/mol) bi bili poželjni kada je dijabetes tek dijagnostifikovan ili je trajao kratko vreme, te kod trudnica (gestacijski dijabetes)
• širi nivoi (HbA1c 7-8% ili 53-64 mmol/mol) kod slabih starijih osoba, češće izloženih dugoj istoriji dijabetesa i drugih bolesti.

 

Nije moguće precizno utvrditi referentne vrednosti za HbA1c, ispod koje se komplikacije dijabetesa sigurno nikada neće pojaviti. Međutim, veruje se da vrednosti HbA1c ispod 7% ili 53 mmol/mol predstavljaju zadovoljavajuću kontrolu dijabetesa i stoga adekvatnu zaštitu od komplikacija.

Ostali jednostavni testovi koji će pomoći u proceni funkcionalnog statusa ciljnih organa komplikacija dijabetesa:

Dijabetička nefropatija

Testovi bubrežne funkcije:

• vrednosti kreatinina prisutnih u krvi,
• izračunavanje brzine glomerularne filtracije(GFR)- Hiperglikemija takođe može oštetiti glomerule, postepeno smanjujući njihovu funkcionalnost kao i hipertenzija koja može ubrzati evoluciju oštećenja bubrega, stoga je takođe važno kontrolisati krvni pritisak.
• određivanje mikroalbuminurije– Merenje albuminurije (količine albumina prisutnog u urinu) mora se obaviti na prvom jutarnjem urinu ili na proseku 24-časovnog urina. O mikroalbuminuriji govorimo kada su vrednosti neznatno van normalnih, dok o makroalbuminuriji govorimo kada su vrednosti daleko od referentnih vrednosti.
• doza ketonurije (količina ketona prisutnih u urinu), posebno kod osoba sa T1DM, koje će morati meriti posebnim štapićima svaki put kada:

• oseća žeđ i čestu potrebu za mokrenjem
• oseća se umorno i zbunjeno
• ima kratak i čest dah
• kada je glukoza u krvi iznad 300 mg/dL(16,66 mmol/L)

 

Dijabetička neuropatija

Autonomna (ili vegetativna) neuropatija je povezana sa oštećenjem nerava odgovornih za kontrolu funkcionisanja unutrašnjih organa i sistema.

Posledica poremećaji u sistemima:

• gastrointestinalni, kao što je obilna dijareja, posebno noću, koja se izmenjuje sa zatvorom; probavni poremećaji, sa sporim pražnjenjem želuca.
• urinarni, sa smanjenom potrebom za mokrenjem i posledičnim zadržavanjem vode;
• genitalni, sa teškoćama u erekciji;
• kardiovaskularni, sa stalno ubrzanim otkucajima srca; tahikardija, koja slabo reaguje na promene u fizičkoj aktivnosti;
• pad pritiska pri zauzimanju stojećeg položaja; mogućnost infarkta miokarda bez osećaja bola.

 

Periferna (ili somatska) neuropatija je česta komplikacija, povezana sa oštećenjem nerava odgovornih za kontrolu osetljivosti.

Manifestacije:

• trnjenje
• osećaj uboda
• opekotine ili promrzline (parestezija)
• smanjen osećaj, često u stopalima ili prednjem delu noge.

 

Pažljiva procena periferne osetljivosti i refleksa je neophodna za otkrivanje čak i blagog oblika periferne neuropatije. Skrining pregled se mora obaviti jednom godišnje i sastoji se od jednostavnog pregleda osetljivosti stopala na vibracije i dodir.

Dijabetičko stopalo

Dijabetičko stopalo nastaje zbog zajedničkog delovanja neuropatije i oštećenja malih vena koji snabdevaju stopalo krvlju. Zbog izmenjene osetljivosti, osoba sa dijabetesom ne primećuje crvenilo i žuljeve (često povezane s neadekvatnom obućom), koji epidermu više izlažu štetnom delovanju opekotina ili posekotina i infekcijama. Tako se događa da se posekotina inficira i, ako se pravovremeno ne istakne i ne leči, oštećenje se širi do te mere da zahteva operaciju za uklanjanje oštećenog tkiva.

Pregled stopala i obuće povezan s primenom taktilnih, termičkih i vibracionih stimulansa, korišćenjem instrumenata kao što su monofilament i viljuški za podešavanje, omogućiće procenu rizika od ulceracije stopala

Dijabetička retinopatija

Dugotrajno loše kontrolisan dijabetes može oštetiti male krvne sudove koji se nalaze u oku. Ove promene mogu uzrokovati značajan nedostatak vida, koji u ekstremnim slučajevima može dovesti do slepila.

Da bi se proverio integritet mrežnice, potrebna je poseta oftalmologu jednom godišnje radi pregleda očnog dna, podvrgnuti se periodičnoj kontroli očnog dna, a u nekim slučajevima i fluoresceinskoj angiografiji, koja omogućava da se bolje istaknu oštećeni sudovi.

Kardiološka poseta

• Merenje krvnog pritiska: često praćenje krvnog pritiska je neophodno, ne samo zato što je hipertenzija vrlo često povezana sa dijabetesom, već i zato što visokkrvni pritisak može pogoršati druge probleme povezane sa hiperglikemijom (oštećenje bubrega i mrežnice). Vrednosti krvnog pritiska treba održavati unutar 130/80 mmHg
• Merenje lipidnog profila:ovo su testovi koji mere lipide u krvi.

 

Najvažniji su:

• Trigliceridi, uglavnom iz hrane, i holesterol sa svojim frakcijama,
• LDL (lošholesterol)
• HDL (dobarholesterol)

 

Visok nivo LDL holesterola i/ili triglicerida i nizak nivo HDL holesterola udvostručuju rizik od koronarne bolesti srca u poređenju sa normalnom populacijom 

• Pravilno funkcionisanje srca procenjuje se periodičnim izvođenjem elektrokardiograma, najmanje jednom godišnje, koji je povezan, sa kontrolom lipida u krvi (trigliceridi, ukupni holesterol i HDL), važnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.

 

Komplikacije dijabetesa nisu neizbežne. Mogu se izbeći učenjem da se dobro brinete o sebi i održavanju dobre gliko-metaboličke ravnoteže tokom vremena.