• Dijabetes je stanje. Samokontrola je rešenje.

Merenje glukoze u krvi: Kada i kako?

Testiranje nivoa glukoze u krvi je jednostavan i praktično bezbolan postupak koji se izvodi ispravnim uzorkovanjem krvi.

Šta podrazumeva pojam nivoa šećera u krvi?

Pojam nivoa šećera u krvi u svakidašnjoj terminologiji odnosi se na koncentraciu glukoze u krvi. Glukoza je osnovni šećer neophodan za život organizma. Prisustvom u krvi prenosi se kao glavni nutrijent i izvor energije  svih ćelija.

Namirnice koje uvodimo našom uobičajenom dijabetes ishranom glavni su izvor glukoze, zbog čega je pravilna ishrana toliko važna kod osoba sa dijabetesom.

Regulacija glukoze u krvi u našem telu odvija se uz pomoć mehanizama, koji nivo glukoze drže relativno konstantnim tokom dana, takođe i uz intervenciju specifičnih supstanci (hormona) koji snižavaju njegovu vrednost, hipoglikemijskih agenasa kao što je insulin, ili je podižu, hiperglikemijskih agenasa kao što je glukagon. Insulin, koji proizvode beta ćelije pankreasa, neophodan je za apsorpciju i metabolizam glukoze.

Kod osoba sa dijabetesom melitusom, bolešću koju karakteriše povećanje glukoze u krvi, vrlo je važno držati nivo glukoze u krvi pod kontrolom, držeći ga što je moguće bliže normalnom nivou glukoze u krvi tokom celog dana.

Vrednosti glukoze u krvi

Kada su tokom dana vrednosti glukoze blizu normalnih a glikemija stabilna, može se upotrebiti termin dijabetes je dobro kontrolisan ili dijabetes je u dobroj glikemijskoj kompenzaciji.

Normalne vrednosti glukoze u krvi kreću se od:

  • Natašte i pre jela vrednosti glukoze u krvi 70-125 mg/dL (3,88-6,94 mmol/L)
  • Vrednosti glukoze 2 sata nakon obroka niže od 160-180 mg/dL. (8,88-10,00 mmol/L)

 

Ukoliko vrednost prelazi granice, dakle >125 mg/dL (6,94 mmol/L) i kada postoje prateći faktori kao što su porodična anamneza, starost > 55 godina, hipertenzija, prekomerna telesna težina, gojaznost, sedalački  način života, moglo bi biti vrlo korisno izvršiti test opterećenja glukozom (OGTT). 

Ovaj test se izvodi se uzimanjem prvog uzorka krvi natašte, drugog i trećeg uzorka krvi nakon što se od pacijenta traži da popije 75 grama glukoze otopljene u vodi.

O dijabetesu govorimo ako je jedna od vrednosti glukoze u krvi na krivulji viša od normalne: glukoze u krvi natašte je iznad 92 mg/dl (5,11 mmol/L), glukoza u krvi nakon jednog sata iznad 180 mg/dl (10,00 mmol/L) ili nakon dva sata iznad 153 mg/dl. (8,5 mmol/L),

U slučajevima kada je krivulja opterećenja pomaknuta na 16. sedmicu i tada rezultati budu sa vrednostima u granicama normale, potrebno je ponoviti test između 24. i 28. sedmice.

Kada meriti glukozu u krvi?

Da odgovorite na pitanje Kada se meri glukoza u krvi? morate se zapitati zašto meriti glukozu u  krvi?Postoje tri moguća odgovora:

  • kako bismo bolje razumeli efekte onoga što radimo na glukozu u krvi i doneti sve prikladnije i zdravije izbore;
  • za sprečavanje moguće hipoglikemije;
  • da pruži lekaru podatke za razumevanje razvoja dijabetesa i efikasnosti terapije. Odlična pomoć na tom putu je DKP aplikacija dostupna za DKP Android i DKP iOS.

 

Nijedan odgovor sam po sebi nije iscrpan, dijabetolog treba da ima informacije o trendu glukoze u krvi tokom dana i tokom određenog perioda. Jednako je očito da ljudi koji uzimaju insulin ili oralne hipoglikemijske lekove kao što su sulfoniluree ili glinidi moraju biti u mogućnosti odmah proveriti, gde god da se nalaze, da li je određeni simptom, malaksalost ili nelagoda znak početne hipoglikemije.

Uvek istovremeno merenje glukoze u krvi ima svoja ograničenja.

Saveti koji se odnose na pravilno upravljanje glikemijom odnose se na postavljanje precizne metode koja uključuje merenja tokom dana:

  • natašte pre doručka, pre ručka i pre večere  radi provere učinaka terapije u toku ciljne vrednosti 70-125 mg/dL (3,88-6,94 mmol/L)
  • dva sata nakon doručka, ručka i večere da se proveri učinak obroka na glukozu u krvi ciljne vrednosti < 180 mg/dL (10,00 mmol/L)
  • pored merenja veoma je važno evidentirati podatke.U tom smislu , pravi dnevnik, puno će pomoći (uz savet doktora) u upravljanju glukozom u krvi, postoje I aplikacije kroz koje je evidencija lakša.
 

Praćenje glukoze u krvi

Praćenje glukoze ko osoba sa dijabetesom ne uključuje samo merenja I evidenciju, već I grupu aktivnosti kojima se utiče na nivo glukoze, kako sniženja tako I povišenja. Pored navedenog, potrebno je I raditi na podizanju svesti u izboru načina ishrane I fizičke aktivnosti.

Glukometar i dnevnik je neophodno uvek nositi sa sobom. Ukoliko želite digitalnu pomoć na ovom putu, upoznajte se sa DKP aplikacijom. 

Ovi stavovi obogaćuju informacije dostupne timu za dijabetes i predstavljaju dodatnu vrednost praksi samokontrole šećera kod kuće.

Kako se meri glukoza u krvi?

Sistemi za merenje glukoze u krvi – samokontrola

Poznavanje glikemijskih vrednosti tokom celog dana, vrlo je korisno ne samo za osobe sa dijabetesom već i za dijabetologa koji će tako moći imati na raspolaganju sve elemente za poboljšanje efikasnosti terapije.

Samokontrola glukoze u krvi mora biti sastavni deo programa terapijske edukacije koji se provodi u dogovoru sa lekarom, kako bi se način života i lekovi prilagodili za postizanje dogovorenih ciljeva.

Praćenje preko aparata za samokontrolu glukometra

Danas je sa glukometrom moguće izvršiti sva potrebna merenja, samostalno, direktno kod kuće, jednostavno i prema preporučenoj frekvenciji. Ovi aparati omogućuju merenje glukoze u krvi, dobijenoj ubodom vrha prsta. Kap kapilarne krvi, ulazi na test traku umetnutu u uređaj za čitanje.

Glukometri se razlikuju se po tehničkim karakteristikama, preciznosti i tačnosti u odnosu na laboratorijsku vrednost, međutim u dijabetesu, za samokontroli I profil osobe sa dijabetesom vrlo značajni I dovoljno precizni.

Uzorkovanje: lako i bez muke vađenje krvi

Nekoliko saveta kako biste dobili pouzdane rezultate i smanjili bol u akutnoj tački:

  • Tople, čiste, suve ruke Za optimalnu samokontrolu, pre obavljanja pregleda operite ruke toplom vodom i sapunom, a zatim ih dobro osušite.
  • Odabir pravog mesta za ubod I uzorkovanje.. Optimalno mesto za uzorkovanje  je strana vrha prsta.
  • Čvrsto pritisnite lancetar uz kožu. Intenzitet kojim je lancetar pritisnut na vrh prsta utiče na dubinu prodiranja.
  • Redovno menjajte ruku.
  • Lancete se moraju zameniti nakon svake punkcije. Njihova ponovna upotreba može uzrokovati infekciju na mestu uboda i uzrokovati da izgube savršenu oštrinu ili ih deformišu, povećavajući bol.
  • Svaki put promenite prst. Preporučljivo je koristiti sve prste u rotaciji, izbegavajući da se dva puta uzastopno ubodete na isto mesto.

Prilagođavanje i brzina uzorkovanja

Sistemi za lancetare na tržištu danas su dizajnirani uzimajući u obzir sastav kože tako da je uzimanje uzoraka krvi bezbolno i jednostavno, ako se poštuju sledeće mere opreza.

  • Prilagodite dubinu za svoj test glukoze
  • Lanceta treba da probuši kožu do adekvatne dubine kako bi se dobila optimalna količina krvi za testiranje glukoze u krvi.
  • Preduboka punkcija može povećati bol, I naprotiv, ako je dubina nedovoljna, proizvedena kap krvi može biti premala i tada je potrebna još jedna punkcija kako bi se omogućilo izvršenje glikemijskog testa. Stoga je važno prilagoditi dubinu penetracije, prema debljini kože pojedinog subjekta, čime se omogućava prilagođavanje dubine penetracije i minimizira bol.

Odaberite pravu lokaciju

Kapilarna krv neophodna za određivanje glukoze u krvi, može se uzeti iz različitih tačaka tela (npr. ušne školjke, podlaktice, dlana, bedra, listova), ali tačnost merenja varira od mesta do mesta, jer mogu različito reagovati na brze promene glukoze u krvi.

Uzimanje krvi iz prstiju je vrlo jednostavno za izvođenje, a rezultati merenja su vrlo precizni. Da bi se dobila adekvatna količina krvi za izvođenje glikemijskog testa uz minimalan bol, preporučljivo je postaviti lancetu na stranu vrha prsta, blizu noktiju jednog od centralnih prstiju, bez insistiranja nekoliko puta na istom području.

Punktura na velikoj brzini

Termin brza punkcija označava linearno i brzo kretanje lancete, što omogućava smanjenje kidanja kože, jer se punkcija izvodi brže, stimulirajući nervne završetke u manjoj meri.

Nepravilan pokret lancete može uzrokovati više kidanja kože, dok linearni i vođeni pokreti omogućavaju preciznu i delikatnu punkciju uz manje boli.

Kako smanjiti bol na mestu uboda?

Izbegavajte bockanje vrha prsta s prednje strane, odnosno okomito na dlan iz dva razloga:

  • vrh prsta je bogat nervnim završecima i samim tim ubod više boli
  • korišćenjem prstiju nakon punkcije, postoji rizik od stvaranja  malog ožiljnog kalusa.

 

Promenite lancetu pri svakom testu jer se može  deformisati ili otupeti, povećavajući bol.

Share