Kada je Nataši Gavrilović dijagnostikovan dijabetes tipa 1 sa 23 godine, njen život je doživeo veliki preokret. Prvi simptomi, poput slabog vida i gubitka težine, bili su znaci koji su zahtevali temeljne promene u svakodnevnom životu.
Prvi šok i suočavanje sa dijagnozom
Natašina porodica teško je podnela vest o dijabetesu. Šok je bio veliki, jer niko koga su poznavali nije imao dijabetes, a o ovom stanju se tada nije mnogo pričalo. Međutim, Nataša nije dozvolila da je dijagnoza obeshrabri. Te godine, putovala je u Ameriku na četiri meseca, gde je videla kako se dijabetes prihvata van granica naše zemlje i naučila je da će ljudi prihvatiti njeno stanje upravo onako kako im ga ona predstavi.
Ujedno, shvatila je da život mora prilagoditi novim okolnostima, iako je isprva mislila da će joj dijabetes uskratiti mnoge stvari.
Usledila je i borba sa predrasudama i mitovima, ali i temeljno planiranje sopstvenih svakodnevnih aktivnosti
Nataša je oduvek bila sportski tip, pa joj je bilo važno da i nakon dijagnoze ostane aktivna. Iako joj je savetovana šetnja, ona se nije zaustavila na tome. Postavila je sebi ciljeve, redovno primenjivala aktivnosti šetnje. Tu doslednost najviše pripisuje dijabetesu, koji ju se naučio da bude organizovana – planira obroke, priprema se za treninge i uvek razmišlja o tome šta će joj biti potrebno tokom dana.
Širenje svesti o dijabetesu kao Natašina misija
Danas Nataša bez ustručavanja govori o svom stanju, bilo da je u pitanju radno mesto ili društveni krug. Shvatila je da je važno da ljudi oko nje znaju o njenom stanju jer može doći do situacija kada joj je potrebna pomoć. Veruje da je na osobama sa dijabetesom odgovornost da edukuju druge o ovoj bolesti i da će upravo od njih ljudi najbolje naučiti kako se živi sa dijabetesom.
Nataša poručuje svim osobama sa dijabetesom da istražuju, uče i prate iskustva drugih. Prilagođavanje života dijabetesu nije lako, ali sa pravim znanjem i podrškom, ova bolest neće biti prepreka za ispunjen i kvalitetan život.
