• Dijabetes je stanje. Samokontrola je rešenje.

Potencijalne komplikacije dijabetesa tipa 2 (T2DM)

Potencijalne komplikacije dijabetesa tipa 2 (T2DM)

Kardiovaskularne bolesti

Da li reči ”potencijalne” iz naslova uopšte ima mesta? Da li postoji mogućnost da reč “potencijalne” nikad ni ne postanu “aktuelne”?

Od ranije je poznato da u momentu postavljanja dijagnoze T2DM istovremeno postoje značajne mikro i makrovaskularne komplikacije. Kliničko dokazivanje ovih komplikacija zavisi od lokalnih  logističkih mogućnosti, ali se mogu grupisati kao komplikacije vezane za CNS (centralni nervni sistem), KV sistem (kardiovaskulani sistem), periferne krvne sudove, zatim različite forme dijabetesne polineuropatije, i dijabetesna retinopatija kao i dijabetesna nefropatija. Uglavnom se komplikacije koincidentno preklapaju na različitim ciljnim organima različitom dinamikom.

Uvođenjem novih klasa lekova insulinocentrično-glukocentrični prilaz lečenju dijabeta tipa 2 se pomera više ka shvatanju šećerne bolesti kao bihormonalne bolesti uslovljene promenama ne samo insulina nego I glukagona. Sada primenom:

  • inhibitora dipeptil peptidaze 4 (DPP4i),
  • natrijum glukoza kotransporter 2 inhibitorima (SGLT2 I) kao i
  • inhibitorima receptora 1 glukagonu sličnih peptida (GLP1RA) možemo značajnije menjati biohemizam oba hormona.

Menjanjem bihormonskog miljea menja se i reprogramira praktično metabolizam.

Terapijske mogućnosti rastu uz još i šire i veće kombinovanje terapeutika na raspolaganju.

Cilj lečenja zbog uvođenja novih klasa lekova više nije samo regulacija šećera u krvi i metaboličkog sindroma. Kao terapijski ciljevi se sada postavljaju odlaganje ili sprečavanje nastanka hroničnih komplikacija. Prevencija hroničnih komplikacija naravno treba da započne što ranije, idealno bi bilo odmah po postavljanju dijagnoze, što je do sada veoma teško bilo postići u praksi. 

Upotrebom novih klasa lekova koji imaju izuzetno povoljan profil neželjenih efekata a ponajviše smanjenjem hipoglikemijskih epizoda se uklanja strah kod pacijenata i klinička inercija lekara više ne predstavljaju prepreku za započinjanje lečenja rano u prirodnom toku bolesti.

Sa druge strane pojava hroničnih komplikacija je ranije u insulinskoj eri ograničavala lečenje i sekundarnu prevenciju. SGLT 2 inhibitora su ušli u preporuke za lečenje aterosklerotskih promena na krvnim sudovima srca. Moguće je njima prevenirati kao I lečiti srčano popuštanje u “add-on 2 režimu uz postizanje smanjenja mortaliteta rano u toku primene, već posle nekoliko nedelja a zatim se taj isti efekat održava i delom povećava u prikazanim studijama.

Značaj SGLT2 inhibitora ima svoje mesto u lečenju akutnih koronarnih sindroma kao i lečenju bubrežne slabosti. Biohemizam koji ovi lekovi obezbeđuju i dalje je predmet kritičkog izučavanja. GLP 1 RA sa svoje strane iako je mehanizam dejstva nepotpuno objašnjen doprinose daljem smanjenju mortaliteta i morbiditeta svih hroničnih komplikacija dijabetesa melitusa tip 2.

Noviteti u stručnim istraživanjima

Za period pred nama veliko uzbuđenje izazivaju ispitivanja u toku, vezana za Alchajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest, moždani udar kao ništa manje bitno rešavanje masne jetre i svih drugih stanja koja imaju metabolički sindrom kao sastavni deo biohemizma i patofiziologije. 

Borba za prevenciju komplikacija podrazumeva takođe i kontinuiran monitoring šećera u krvi, lipidograma i metaboličkog sindroma vezanog za biohemizam u krvi. Značaj prevencije hroničnih komplikacija i nije samo vezan za pojedinca nego i njegovu neposrednu okolinu nego i za društvo u celini.

 Nikad dovoljno ne može da se prenaglasi sprečavanje hroničnih komplikacija samo kod jedne osobe. Ako imamo u vidu da je dijabetes vodeći uzrok nastanka hronične bubrežne insuficijencije i praktično 50 % pacijenata koji se leče hroničnim programom dijalize u osnovi ima dijabetesnu nefropatiju. Amputacije ekstremiteta, invaliditet i sekundarni troškovi vezani za lečenje opravdavaju mnogo agresivniji pristup dijagnostici i lečenju. Slepilo zbog dijabetesne retinopatije i po učestalosti i zbog uticaja na kvalitet života pojedinca mora biti razlog za ranije uvođenje i intenziviranje odgovarajućih terapeutika.

Picture of Dr Dušan Jerinkić

Dr Dušan Jerinkić

Specijalista interne medicine, endokrinolog Opšte bolnice u Kikindi.

Imate li neka pitanja? Tu smo!

Share