Sport i dijabetes: značaj fizičke aktivnosti

Prednosti fizičke aktivnosti kod dijabetesa

Konstantna i pravilno izvođena fizička aktivnost, značajno poboljšava opšte stanje organizma. U ovom članku ćete pronaći nekoliko važnih saveta, koje je potrebno slediti pre bavljenja fizičkom aktivnošću.

• Koji je najadekvatniji program vežbanja?
• Šta raditi nakon vežbanja?

Pre početka fizičke aktivnosti uvek izvršite kontrolu glukoze u krvi:

• pojesti malu užinu, ako je nivo glukoze u krvi ispod 140 mg/dl (7,7 mmol/L)
• imati pravu količinu ugljenih hidrata potrebnih za fizičku aktivnost
• ukoliko je nivo glukoze u krvi veći od 270 mg/dl, (15 mmol/L)
• nemojte započeti fizičku aktivnost bez prethodne konsultacije sa svojim lekarom
• uvek sa sobom nosite dekstrozu, ili voćne sokove koji mogu brzo delovati u slučaju potrebe
• uvek sa sobom nosite svoju zdravstvenu knjižicu
• počnite sa vežbanjem polako
• izbegavajte iznenadne i preterane napore, čak i ako osećate da možete
• povećaćete fizičku aktivnost progresivno nakon zagrevanja
• pratite svoj napredak, beležeći sve sate posvećene fizičkoj aktivnosti u svoj dnevnik
• vežbajte oko sat ili dva nakon jela, kako biste održali ravnotežu između ishrane i fizičke aktivnosti
• ukoliko je to moguće, preporučljivo je zakazati fizičku aktivnost svakog dana u isto vreme, ili po potrebi uspostaviti raspored uzimanja lekova i ishrane na dane u kojima fizička aktivnost sledi u različito vreme.

Prednosti umerene fizičke aktivnosti povezane sa pravilnom ishranom za dijabetes su značajne:

• Poboljšava zdravstveno stanje
• Kontroliše telesnu težinu
• Poboljšava nivo glukoze u krvi
• Poboljšava sposobnost organizma da koristi insulin

Koji je najadekvatniji program vežbanja?

Pre početka fizičke aktivnosti većeg intenziteta od brzog hodanja, potrebno je isključiti stanja sa visokim kardiovaskularnim rizikom (posebno nekontrolisanu hipertenziju) i prisustvo komplikacija koje kontraindikuju bavljenje nekim vežbama, zbog visokog rizika od razvoja patologije (teška vegetativna neuropatija, teška periferna neuropatija, pre-proliferativna ili proliferirajuća retinopatija i makularni edem, dijabetičko stopalo). Fizička aktivnost se zapravo, mora prilagoditi sopstvenim uslovima i mora biti usklađena sa terapijom i lekovima, jer u slučaju insulinske terapije postoji rizik od hipoglikemijskih epizoda.

Program zdravog vežbanja sastoji se od nekoliko faza:

Faza zagrevanja

Istezanje, sklekovi i rotacije pripremaju mišiće i tetive za stvarnu vežbu, tako što ih polako razgibavate. Faza zagrevanja takođe povećava broj otkucaja srca, sprečavajući pojavu vrtoglavice ili malaksalosti.

Trening

Vrsta vežbe zavisi o vašoj pripremi i zdravstvenom stanju. Preporuka je, da se počne laganom aktivnošću, poput šetnje od desetak minuta. Tokom treninga trebalo bi da budete u stanju da vodite normalan razgovor.Ukoliko je govor ili disanje otežano, morate smanjiti tempo. Zatim možete postepeno povećavati tempo.

Nakon treninga

Da biste vratili broj otkucaja srca na normalne nivoe, važno je da polako smanjujete fizičku aktivnost. Započnite ovu fazu pre nego što osetite umor. Faza nakon treninga može se sastojati od laganog hodanja uz izvođenje istih vežbi istezanja, fleksije i rotacije kao u prethodnoj fazi zagrevanja.

Šta raditi po završetku vežbanja?

• Proverite svoja stopala
• Proverite ima li plikova, pukotina ili bolnih mesta. Loša kontrola dijabetesa može dovesti do infekcija kože.
• Proverite glukozu u krvi
  Samokontrola glukoze u krvi pomaže u određivanju, da li je potrebno povećati ili smanjiti užinu pre fizičke aktivnosti koja tek počinje. Ne smemo zaboraviti da nivo glukoze u krvi može pasti čak i nekoliko sati nakon završetka fizičke aktivnosti, stoga je preporučljivo izvršiti prvu proveru odmah, a zatim drugu nakon sat vremena.