Dijabetes je hronična bolest koju karakteriše visok nivo glukoze u krvi (hiperglikemija). Za upravljanje dijabetesom potrebno je razumeti koji su to mehanizmi koje naše telo koristi za iskorišćavanje hrane. Ono što jedemo se vari i pretvara u jednostavne šećere (glukozu), koji se zatim transportuju u ćelije kao izvor energije. Insulin je hormon koji stvara u pankreasu i omogućava glukozi da uđe u ćelije i da se koristi kao izvor energije.
Dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2 i glukoza
Dijabetes se javlja kada pankreas ne stvara insulin (T1DM) ili kada telo nije u stanju da proizvede dovoljno insulina ili da ga efikasno koristi (T2DM). U oba slučaja, javlja se porast slukoze u krvi i uzrokuje hiperglikemiju.
Čini se da sve više sedalački način života i širenje loših navika u ishrani mogu objasniti kontinuirani rast broja obolelih od dijabetesa.
Osobe sa visokim rizikom od dijabetesa treba ohrabriti da u tipičnu mediteransku ishranu uvedu hranu bogatu vlaknima iz povrća, voća i nerafinisanih žitarica a malo životinjskih masti (kao što su puter, mast).
Simptomi T1DM
Simptomi, uopšteno dobro prepoznatljivi kao:
- učestalo mokrenje
- preterana glad i žeđ
- gubitak težine
- promene raspoloženja i mentalnu konfuziju
- moguće prisustvo glukoze i ketona u urinu
- najčešće se dijagnostifikuje pre 30. godine života
Simptomi T2DM
Simptomi, uopšteno dobro prepoznatljivi kao:
- poliurija (obilno mokrenje)
- polidipsija i polifagija (pojačana žeđ i glad)
- vizualni poremećaji
- gubitak težine (retko)
Procenjuje se da kliničkoj dijagnozi T2DM u proseku prethodi asimptomatska faza u trajanju od oko sedam godina, tokom koje hiperglikemija štetno deluje, tako da su komplikacije bolesti često prisutne već u trenutku kliničke dijagnoze.
Stoga, rano otkrivanje bolesti verovatno će smanjiti rizik od komplikacija. T2DM najčešće se dijagnostifikuje nakon 40.godine života.
Lečenje dijabetesa: način I pravac?
Osnova upravljanja kako kod T1DM tako i kod T2DM je usvajanje zdravog načina života:
- usvajanje ispravnih navika u ishrani i obavljanje redovne fizičke aktivnosti pomaže poboljšanju kontrole glikemije, (Kod osoba s T1DM, insulinska terapija mora biti integrisana u individualni program ishrane i fizičke aktivnosti kako bi se izbegao rizik od hiperglikemije, ali i hipoglikemije)
- gubitak težine se preporučuje svim odraslim osobama s prekomernom težinom ili gojaznošću.
- fizička aktivnost i korekcija načina života su osnovne komponente programa mršavljenja i od velike su koristi u održavanju postignutih rezultata.
Može li se dijabetes kontrolisati?
Alati kojima raspolaže tim za dijabetes i osoba s dijabetesom za držanje bolesti pod kontrolom su
- pravilna ishrana,
- fizička aktivnost,
- farmakološka terapija
- samokontrola glukoze u krvi (pre svega)
Učestalost samokontrole mora biti prilagođena interkurentnim događajima i intenzivnija u prisustvu kliničkih situacija kao što su interkurentne patologije, nenamerna hipoglikemija, noćna hipoglikemija, varijacija antidijabetičke terapije.
Dobra samokontrola ne znači samo proveru vrednosti glukoze, već i tumačenje i praćenje rezultata te naknadne terapijske intervencije u cilju njihovog poboljšanja. Vežbanje strukturisane samokontrole uključuje merenje glukoze u krvi u određenim intervalima, u pravo vreme i u pravoj situaciji, kako bi se generisale korisne informacije koje vode do pravih korektivnih radnji.
Dijabetes šta jesti i kako ga držati pod kontrolom
Dijabetes se pre svega leči zdravijom ishranom, praktično zdravom I za one koji nisu oboleli:
- malo masti,
- crveno meso,
- jaja i sir u umerenim količinama,
- voće i povrće.
Pažljiva kontrola navika u ishrani, povezana sa adekvatnom fizičkom aktivnošću, prvi su vid prevencije ovih patologija.
Neki principi pravilne ishrane su:
- kontrolisati unos kalorija, kako bi održali težinu što normalnijom ili je smanjiti, u slučaju prekomerne težine, za najmanje 10%
- podelite hranljive sastojke na izbalansiran način (50% kalorijskog unosa treba da dolazi od ugljenih hidrata, 20% proteina, 30% od masti)
- uzimajte pet porcija povrća dnevno (najmanje 300, a najbolje 600 grama)
- unosite ribu ili belo meso više od crvenog mesa zbog niskog sadržaja holesterola
- preferirajte hranu od integralnog brašna o odnosu na hranu dobijenu od belog brašna
- začiniti samo ekstra devičanskim maslinovim uljem
- ograničite so na stolu i tokom kuvanja
- ograničiti hranu bogatu životinjskim mastima (sir, suhomesnati proizvodi, konditorski proizvodi)
Ponekad korekcija načina života možda neće biti dovoljna
Pankreas nije uvek u stanju da stvori neophodan insulin u smislu kvaliteta ili kvantiteta. U tim slučajevima glukoza u krvi često ima visoke vrednosti.
Redovno proveravajte glukozu u krvi i držite je što je moguće bliže vašim referentnim vrednostima: možete obavljati kućnu samokontrolu vrednosti glukoze pomoću merača glukoze u krvi i pridržavajući se uputa vašeg lekara o učestalosti merenja.
Kontrolisanje vrednosti glikoziliranog hemoglobina (HbA1c)
Sprovođenjem HbA1c testa moguće je proceniti prosečan nivo glukoze u krvi u prethodna 2-3 meseca i na taj način oceniti efikasnost terapije. Da bi se utvrdilo da li je metabolička kontrola postignuta i održavana unutar terapijskog cilja, preporučuje se merenje otprilike svaka tri meseca. Lečenje dijabetesa mora se odmah prilagoditi svakoj osobi sve dok vrednosti HbA1c ne budu stabilno ispod 7%; vrednosti, koje omogućavaju sprečavanje incidencije i progresije mikrovaskularnih komplikacija.
Kontrolu glikemije najbolje je proceniti paralelnom analizom i rezultata samokontrole glikemije i nivoa HbA1c, jer takođe omogućava proveru prisutnosti hipoglikemije ili hiperglikemije.
