Lečenje dijabetesa tipa 1 (T1DM) i tipa 2 (T2DM)

Dijabetes je hronična bolest koju karakteriše visok nivo glukoze u krvi (hiperglikemija). Za upravljanje dijabetesom potrebno je razumeti koji su to mehanizmi koje naše telo koristi za iskorišćavanje hrane. Ono što jedemo se vari i pretvara u jednostavne šećere (glukozu), koji se zatim transportuju u ćelije kao izvor energije. Insulin je hormon koji stvara u pankreasu i omogućava glukozi da uđe u ćelije i da se koristi kao izvor energije.

Dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2 i glukoza

Dijabetes se javlja kada pankreas ne stvara insulin (T1DM) ili kada telo nije u stanju da proizvede dovoljno insulina ili da ga efikasno koristi (T2DM). U oba slučaja, javlja se porast slukoze u krvi i uzrokuje hiperglikemiju.

Čini se da sve više sedalački način života i širenje loših navika u ishrani mogu objasniti kontinuirani rast broja obolelih od dijabetesa.

Osobe sa visokim rizikom od dijabetesa treba ohrabriti da u tipičnu mediteransku ishranu uvedu hranu bogatu vlaknima iz povrća, voća i nerafinisanih žitarica a malo životinjskih masti (kao što su puter, mast).

Simptomi T1DM

Simptomi, uopšteno dobro prepoznatljivi kao:

  • učestalo mokrenje
  • preterana glad i žeđ
  • gubitak težine
  • promene raspoloženja i mentalnu konfuziju
  • moguće prisustvo glukoze i ketona u urinu
  • najčešće se dijagnostifikuje pre 30. godine života

 

Simptomi T2DM

Simptomi, uopšteno dobro prepoznatljivi kao:

  • poliurija (obilno mokrenje)
  • polidipsija i polifagija (pojačana žeđ i glad)
  • vizualni poremećaji
  • gubitak težine (retko)

 

Procenjuje se da kliničkoj dijagnozi T2DM u proseku prethodi asimptomatska faza u trajanju od oko sedam godina, tokom koje hiperglikemija štetno deluje, tako da su komplikacije bolesti često prisutne već u trenutku kliničke dijagnoze.

Stoga, rano otkrivanje bolesti verovatno će smanjiti rizik od komplikacija. T2DM najčešće se dijagnostifikuje nakon 40.godine života.

Lečenje dijabetesa: način I pravac?

Osnova upravljanja kako kod T1DM tako i kod T2DM je usvajanje zdravog načina života:

  • usvajanje ispravnih navika u ishrani i obavljanje redovne fizičke aktivnosti pomaže poboljšanju kontrole glikemije, (Kod osoba s T1DM, insulinska terapija mora biti integrisana u individualni program ishrane i fizičke aktivnosti kako bi se izbegao rizik od hiperglikemije, ali i hipoglikemije)
  • gubitak težine se preporučuje svim odraslim osobama s prekomernom težinom ili gojaznošću.
  • fizička aktivnost i korekcija načina života su osnovne komponente programa mršavljenja i od velike su koristi u održavanju postignutih rezultata.

Može li se dijabetes kontrolisati?

Alati kojima raspolaže tim za dijabetes i osoba s dijabetesom za držanje bolesti pod kontrolom su

  • pravilna ishrana,
  • fizička aktivnost,
  • farmakološka terapija
  • samokontrola glukoze u krvi (pre svega)

 

Učestalost samokontrole mora biti prilagođena interkurentnim događajima i intenzivnija u prisustvu kliničkih situacija kao što su interkurentne patologije, nenamerna hipoglikemija, noćna hipoglikemija, varijacija antidijabetičke terapije.

Dobra samokontrola ne znači samo proveru vrednosti glukoze, već i tumačenje i praćenje rezultata te naknadne terapijske intervencije u cilju njihovog poboljšanja. Vežbanje strukturisane samokontrole uključuje merenje glukoze u krvi u određenim intervalima, u pravo vreme i u pravoj situaciji, kako bi se generisale korisne informacije koje vode do pravih korektivnih radnji.

Dijabetes šta jesti i kako ga držati pod kontrolom

Dijabetes se pre svega leči zdravijom ishranom, praktično zdravom I za one koji nisu oboleli:

  • malo masti,
  • crveno meso,
  • jaja i sir u umerenim količinama,
  • voće i povrće.

 

Pažljiva kontrola navika u ishrani, povezana sa adekvatnom fizičkom aktivnošću, prvi su vid prevencije ovih patologija.

Neki principi pravilne ishrane su:

  • kontrolisati unos kalorija, kako bi  održali težinu što normalnijom ili je smanjiti, u slučaju prekomerne težine, za najmanje 10%
  • podelite hranljive sastojke na izbalansiran način (50% kalorijskog unosa treba da dolazi od ugljenih hidrata, 20% proteina, 30% od masti)
  • uzimajte pet porcija povrća dnevno (najmanje 300, a najbolje 600 grama)
  • unosite ribu ili belo meso više od crvenog mesa zbog niskog sadržaja holesterola
  • preferirajte hranu od integralnog brašna o odnosu na hranu dobijenu od belog  brašna
  • začiniti samo ekstra devičanskim maslinovim uljem
  • ograničite so na stolu i tokom kuvanja
  • ograničiti hranu bogatu životinjskim mastima (sir, suhomesnati proizvodi, konditorski proizvodi)

 

Ponekad korekcija načina života možda neće biti dovoljna

Pankreas nije uvek u stanju da stvori neophodan insulin u smislu kvaliteta ili kvantiteta. U tim slučajevima glukoza u krvi često ima visoke vrednosti.

Redovno proveravajte glukozu u krvi i držite je što je moguće bliže vašim referentnim vrednostima: možete obavljati kućnu samokontrolu vrednosti glukoze pomoću merača glukoze u krvi i pridržavajući se uputa vašeg lekara o učestalosti merenja.

Kontrolisanje vrednosti glikoziliranog hemoglobina (HbA1c)

Sprovođenjem HbA1c testa moguće je proceniti prosečan nivo glukoze u krvi u prethodna 2-3 meseca i na taj način oceniti efikasnost terapije. Da bi se utvrdilo da li je metabolička kontrola postignuta i održavana unutar terapijskog cilja, preporučuje se merenje otprilike svaka tri meseca. Lečenje dijabetesa mora se odmah prilagoditi svakoj osobi sve dok vrednosti HbA1c ne budu stabilno ispod 7%; vrednosti, koje omogućavaju sprečavanje incidencije i progresije mikrovaskularnih komplikacija.

Kontrolu glikemije najbolje je proceniti paralelnom analizom i rezultata samokontrole glikemije i nivoa HbA1c, jer takođe omogućava proveru prisutnosti hipoglikemije ili hiperglikemije.