Sa stanovišta onih koji žive sa njim i upravljaju u svakodnevnom životu, dijabetes je izazov, impuls za poboljšanjem svih životnih navika. To se odnosi na sve: od osoba sa neznatno promenjenim nivoom šećera u krvi, preko onih koji imaju dijabetes već nekoliko godina, ali i za one koji žele da usvoje zdrav način života.
Dijabetes je hronično stanje koje se može manifestovati tipičnim simptomima ili biti prisutno bez simptoma i stoga je važno da dobro poznajete svoj organizam.
Osoba sa dijabetesom moraće da nauči da:
- vodi zdrav stil života,
- vrši periodična merenja glukoze u krvi (kućna merenja) i glikoziliranog hemoglobina,
- pridržava se preporučene terapije,
- provesti druge testove i istrage korisne za proveru mogućih, komplikacija.
Najčešći oblici dijabetesa
Diabetes mellitus se definiše kao grupa hroničnih poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, koji se nazivaju i šećeri ili ugljeni hidrati, kojima je uobičajena hiperglikemija, povećanje glukoze u krvi, ali koji su uzrokovani različitim uzrocima.
- Dijabetes melitus tipa 2 (T2D) i uopšteno se nalazi kod odraslih;
- Dijabetes melitus tipa 1 (T1D) ređi je, koji se može manifestovati od detinjstva.
U nekim slučajevima, T2DM može biti uzrokovan prekomernom težinom ili gojaznošću. U tim slučajevima insulin je manje efikasan jer je većina ćelija otporna na njegovo delovanje, pa pankreas mora proizvoditi sve veće količine, sve dok više ne bude u stanju da ga proizvodi, što uzrokuje nastanak dijabetesa.
U narednim godinama lučenje insulina je sve manje sa progresivnim pogoršanjem i potrebom ažuriranja terapije. Ako je dijabetes povezan sa visokim krvnim pritiskom (hipertenzijom), viškom „lošeg“ holesterola (lDl) i nedostatkom „dobrog“ holesterola (HDL), to se naziva metabolički sindrom.
Ko su ljudi u riziku od dijabetesa?
Oko 2 miliona ljudi, uprkos tome što nemaju potpuni dijabetes, imaju poteškoća u održavanju glukoze u krvi pod kontrolom prije jela ili nakon obroka. Posebno govorimo o:
- “poremećena glukoza natašte” kada su vrednosti natašte između 100 i 125 mg/dl;
- „smanjena tolerancija na ugljene hidrate“ kada su vrednosti između 140 i 199 mg/dl.
Članovi porodice prvog stepena (roditelji, braća, sestre) osoba sa dijabetes melitusom tipa 2, posebno ako imaju prekomernu težinu ili gojaznost, imaju veći rizik da postanu osobe sa dijabetesom.
Provođenjem zdravog načina života, kojeg karakterišu fizička aktivnost i pre svega pravilna prehrana, moguće je smanjiti višak telesne težine, a samim tim i kontrolisati rizik od dijabetesa.
Kako prepoznati dijabetes?
Tipični simptomi dijabetesa su:
- Poliurija i polidipsija. glukoza u krvi veći od 200 mg/dl (čak i samo jednom) dijagnoza dijabetesa se u ovim slučajevima postavlja uz slučajni nalaz.
- Vrednost glikoziiranog hemoglobina veća od 48 mmol/mol (6,5%) ili izmenjeni glukoze u krvi (između 100 i 125 mg/dl) može se slučajno otkriti tokom rutinske kontrole. O dijabetesu govorimo kada je glukoza u krvi natašte veći od 125 mg/dl ili ako je veći od 200 mg/dl 2 sata nakon uzimanja oralnog opterećenja glukozom (otkriven u najmanje dve različite prilike).
Glikolizirani hemoglobin
Hemoglobin je protein koji cirkuliše u krvi i prenosi kiseonik iz pluća do tkiva. Što je krv bogatija glukozom, to se više hemoglobina vezuje za nju, postajući tako glikoziiranog hemoglobin (ili glikozilovani, skraćeno Hba1C).
Budući da molekul hemoglobina cirkuliše u krvi u proseku 120 dana, izmereni procenat glikoziiranog hemoglobina usko je povezan sa prosečnim nivoom glikemije u 2-3 meseca pre uzorkovanja. Iz tog razloga se kaže da glikoziirani hemoglobin odražava prosečne visine glukoze u krvi poslednjih meseci.
U kojoj meri fizička aktivnost utiče na dijabetes?
Redovna telesna aktivnost, povezana sa pravilnom nutritivnom edukacijom, može značajno smanjiti telesnu težinu, poboljšati nivo krvnog pritiska, lipida i kontrolu glikemije. Takođe predstavlja najprikladnije sredstvo za smanjenje rizika od pojave dijabetesa kod osoba sa smanjenom tolerancijom na ugljene hidrate.
Brzo hodanje je idealna aktivnost (ali i biciklizam, sporo trčanje, plivanje i mnogi sportovi), može se raditi bilo gde, po svakom vremenu i pokreće mnoge mišiće. Jednom kada ponovo otkrijete zadovoljstvo kretanja, lako ćete se prebaciti na druge aktivnosti. Idealno rešenje je da svaki dan, barem svaka dva, prošetate dobar sat, bez previše zaustavljanja.
Samo potražite rutu od 4/5 km i radite to svaki dan, brzim tempom, čak i kada nije sunčano.
Otkrijte kakve životne navike imaju osobe sa dijabetesom u Srbiji: Rezultati nacionalnog istraživanja
Koje su prednosti fizičke aktivnosti za osobe sa dijabetesom?
Prednosti koje proizlaze iz umerene fizičke aktivnosti povezane s pravilnom ishranom su značajne. Kretanje služi ne samo za sprečavanje komplikacija dijabetesa, već i za kontrolu telesne težine i optimizaciju metaboličkog profila.
- Poboljšajte krvni pritisak
- Proverite svoju telesnu težinu
- Poboljšajte nivo glukoze u krvi i profil lipida
- Povećajte sposobnost organizma da koristi insulin.
Hranite se zdravo i dobro: Uvek!
Odabir zdravog života ne razlikuje se od onoga koji se predlaže svima koji žele održati dobro zdravlje, bez obzira na to imaju li dijabetes ili ne. Naprosto se radi o sprovođenju tog skupa zdravih saveta koji su osnova pravilnog načina života i potrebno je smanjiti kalorijski sadržaj (praćenjem adekvatne prehrane) samo ako postoji višak kilograma/gojaznost.
Uravnotežena prehrana mora sadržavati:
- 45-60% ugljenih hidrata;
- 20-35% masti;
- 10-15% proteina;
- malo soli i malo alkohola što takođe povećava količinu kalorija.
Šta preferirati za stolom?
- Ekstra devičansko maslinovo ulje sa puterom
- Limun i so začini
- Ribu i meso
- Belo i crveno meso
- Testenina, hleb i peciva od integralnog brašna
- Mleko i derivati, sa malo masti.
Insulin
To je hormon čija delimična efikasnost ili nedovoljna proizvodnja dovodi do dijabetesa. Insulin nije poslednji izbor među različitim dostupnim lekovima. Nekada se davao samo kada ga pankreas nije mogla proizvesti, dok se danas propisuje pre i zajedno s drugim hipoglikemijskim lekovima, kako bi se postigli bolji klinički rezultati.
Sa druge strane, insulin može omogućiti bolju kontrolu glikemije, uz održavanje visokog kvaliteta života, efekat koji je još očigledniji ako se koristi insulinska pumpa.
Dijabetes, koji lekovi i kada?
Tokom svog života, dijabetolog će verovatno često menjati vrstu lekova, pa čak i povećavati njihov broj. Normalno je da nakon nekoliko godina lek više ne postiže željeni učinak i mora se kombinovati sa drugim ili zameniti.
Osobe sa dijabetesom često moraju uzimati dodatne lekove za kontrolu drugih faktora rizika, posebno ako imaju metabolički sindrom. Uzimanje pet ili šest različitih lekova je teško, ali svaki daje svoj neizostavni doprinos zdravlju.
Vaš tim za dijabetes
Kontrolisati dijabetes znači intervenisati u mnogim aspektima vašeg života, poboljšati ih. Svaki dan se suočavamo sa odlukama i izborima, a puno informacija nam pomaže. Najbolji izvor informacija je „dijabetičarski tim“.
Ne plašite se postavljati pitanja dijabetologu, zdravstvenim radnicima, dijetetičaru i porodičnom lekaru: oni mogu biti od velike pomoći i zato što, poznavajući svaku osobu pojedinačno, mogu dati adekvatan odgovor.
Pišite nam iskustva
