Diabetes mellitus (šećerna bolest) je hronična bolest iz grupe poremećaja metabolizma. Nastaje kada pankreas više ne luči dovoljno insulina ili ne može da iskoristi postojeći insulin. Ovo dovodi do hiperglikemije, povišenog nivoa glukoze u krvi, čije dugotrajno prisustvo može dovesti do oštećenja tkiva i organa i ozbiljnih komplikacija.
Više od 415 miliona ljudi na svetu ima dijabetes, a procenjuje se da će se do 2040. godine taj broj popeti na blizu 650 miliona obolelih.
Tipovi dijabetesa su:
- Tip 1 odnosi se na destrukciju beta ćelija pankreasa.
- Tip 2 odnosi se na heterogene poremećaje, a radi se o smanjenom dejstvu insulina i posledičnom poremećaju u kompenzatornoj sekreciji insulina.
Najčešći oblik je dijabetes tip 2, od kojeg boluje 90% dijabetičara, dok 10% boluje od dijabetesa tipa 1.
Dijabetes utiče na mnoge organe u telu i može prouzrokovati brojne komplikacije (dijabetesna retinopatija, nefropatija, polineuropatija, dijabetesno stopalo) koje mogu biti ozbiljne i nepovratne. Kada se šećer u krvi ne kontroliše, organi dobijaju ozbiljna oštećenja, zbog čega je samokontrola u dijabetesu veoma važna.
Glikemija je osnovni parametar za postavljanje dijagnoze dijabetesa. Normalne vrednosti glikemije ujutru na prazan stomak su od 3,9 mmol/l do 6,1 mmol/l. Kod dijabetesa su vrednosti glikemije preko 6,1 mmol/l.
Glikozilirani hemoglobin HbA1C se određuje kod pacijenata sa dijabetesom u cilju procene stepena kontrole koncentracije glukoze u dužem vremenskom periodu (2-3 meseca pre određivanja).
Dijabetes (šećerna bolest) se manifestuje simptomima: izraženom žeđu, učestalim mokrenjem, gubitkom telesne mase uprkos često povećanom apetitu i pojačanom kalorijskom unosu hrane, brzim zamaranjem i osećajem malaksalosti, mučninom.
Lečenje dijabetesa obuhvata nekoliko pristupa, uključujući:
- Upotrebu insulina u kombinaciji sa dijetom
- Medikamente, takođe u kombinaciji sa dijetom
- Samo dijetu
Praćenje nivoa šećera u krvi je bitan faktor u lečenju šećerne bolesti. Samokontrola šećera u krvi je postupak sa kojim bi svi dijabetičari trebalo da budu upoznati. Za korišćenje većine aparata potreban je mali uzorak krvi uzet iz prsta, koji se stavlja na test traku, a traka se postavlja u aparat. Izmerene vrednosti glikemije aparati mogu memorisati i sačuvati za kasnija upoređivanja. Neki modeli aparata mogu da se povežu sa kompjuterom gde se podaci i čuvaju, a mogu se i odštampati.
Samokontrolu glikemije radimo i da bi se izmerio šećer u krvi i uporedio sa ciljnim vrednostima kako bi se korigovala terapija. Samokontrola podrazumeva određivanje dnevnog profila glikemije. Dnevni profil glikemije podrazumeva vađenje glikemije:
- pre doručka
- dva sata posle doručka
- pre ručka
- dva sata posle ručka
- pre večere
- dva sata posle večere u 22h.
Akutne infekcije označavaju patološko stanje s naglim početkom, relativno kratkim trajanjem i vrlo izraženim simptomima. Najčešći simptomi su povišena telesna temperatura, kašalj, sekrecija iz nosa, glavobolja, bol u kostima, mišićima, zglobovima, malaksalost, proliv, mučnina, povraćanje. Znakovi dehidratacije organizma su žeđ, umor, suvoća sluznica.
Svi ovi navedeni simptomi, kao i bilo kakva zapaljenska reakcija, upala, bol, otok dovode kod obolelih od dijabetesa do povišenja glikemije. Akutne infekcije kod obolelih od dijabetesa dovode do hiperglikemije, a nekada mogu dovesti i do veoma opasnih akutnih komplikacija i to dijabetesne ketoacidoze. Ketoacidoza je stanje kada telo luči veće količine kiselina u krvi koje se nazivaju ketoni. Akutne infekcije kod obolelih od dijabetesa zahtevaju samokontrolu glikemije kako se navedene komplikacije ne bi pojavljivale.
Kod ljudi sa dijabetesom čak i obična prehlada može izazvati ozbiljne komplikacije. Akutne infekcije uzrokuju porast nivoa šećera u krvi, što otežava kontrolu glikemije i povećava rizik od hospitalizacije, zato je samokontrola neophodna. Akutne infekcije manifestuju se kod osoba sa dijabetesom sa težom kliničkom slikom i duže traju, sa znatno većom stopom raznih komplikacija, i da bi se sprečila pojava teških kliničkih slika i hospitalizacija pacijenata, neophodna je samokontrola glikemije.
Pored ciljanog lečenja akutne infekcije, podjednako je važno redovno praćenje glikemije (samokontrola) nekoliko puta tokom dana. Samokontrola se vrši glukometrom i kod akutnih infekcija se preporučuje samokontrola kod svakog pogoršanja simptoma. Putem samokontrole mogu se videti vrednosti glikemije i na osnovu tih vrednosti korigovati postojeća terapija u konsultaciji sa izabranim lekarom (povećati dozu insulina).
Samokontrola pomoću glikometra je dobar način da se prate trenutni efekti hrane, fizičke aktivnosti i uticaja akutne infekcije na nivo glukoze.
Samokontrola glikemije pomoću glukometra će omogućiti da oboleli od dijabetesa sa akutnom infekcijom odmah reaguje i vrati nivo glukoze u opseg koji je izabrani lekar preporučio. Izabrani lekar se može osloniti na rezultate merenja glukometrom kako bi unapredio plan lečenja.
Merenjem nivoa glukoze u krvi može se saznati kako terapija reguliše nivo glukoze u krvi tokom akutne infekcije, kolika doza leka za dijabet je efektivna i koliko je uspešan plan lečenja. Potrebno je uvek sa izabranim lekarom proveriti koliko često kod akutnih infekcija treba da se meri nivo glukoze u krvi. Potrebno je imati dnevnik samokontrole za beleženje rezultata merenja, kao i uporedno beležiti rezultate merenja i nositi ih izabranom lekaru.
Rezultati samokontrole pružaju medicinskom osoblju bitne informacije za eventualne korekcije terapije, oni omogućavaju osobi sa dijabetesom da upravlja bolešću na optimalan način.
Redovnim merenjem nivoa glukoze kod akutnih infekcija moguće je poboljšati kontrolu dijabetesa i posledično smanjiti njene komplikacije. Ukoliko se ne kontrolišu vrednosti glikemije kod akutnih infekcija kod obolelih od dijabetesa, povećava se rizik od komplikacija, što ukazuje da je vrlo važno držati pod kontrolom varijabilnost glikemije merenjem glukoze u krvi kod akutnih infekcija.
Dobijene vrednosti merenja nivoa glikemije u toku akutnih infekcija omogućavaju nam bolje praćenje glikemije u toku infekcije, sprečavanje akutnih komplikacija, korekciju postojeće terapije. Izabrani lekar ima uvid u efikasnost propisane terapije.
Dr Milijana Marković
Specijalista opšte medicine
