U savremenom svetu suočeni smo sa porastom obolelih od dijabetesa. U Srbiji od dijabetesa boluje oko 770 000 ljudi.
Pretpostavke su da je taj broj još veći, jer mi se suočavamo sa činjenicom da imamo veliki broj pacijenata koji su nedijagnostikovani i koji ne znaju da imaju predijabetes ili dijabetes. Razlog za to je često odsustvo simptoma i neredovni pregledi kod lekara.
Šta je dijabetes?
Dijabetes je oboljenje koje sa sobom nosi visok rizik od nastanka različitih mikrovaskularnih i makrovaskularnih komplikacija. U visokom riziku za nastanak dijabetesa su osobe koje su gojazne, osobe koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu na dijabetes /obolele bliske srodnike od dijabetesa/, osobe koje vode fizički neaktivan način života, žene koje su imale gestacijski dijabetes, starije osobe.
Dijabetes mellitus je sindrom koji karakteriše hronična hiperglikemija i poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, belančevina i masti, a koji je povezan sa apsolutnim ili relativnim nedostatkom sekrecije insulina ili delovanjem insulina.
Šta je predijabes?
Predijabetes je stanje koje sa sobom nosi veliki rizik za nastanak dijabetesa. Pacijenti sa predijabetesom imaju povećan nivo šećera u krvi više nego što je normalno, ali vrednosti glikemije nisu takve da zadovoljavaju dijagnozu dijabetesa.
Sama bolest počinje neprimetno sa simptomima koji variraju i koji zavise od dužine trajanja dijabetesa i od vrednosti šećera u krvi. Najčešći simptomi koji se javljaju kod dijabetesnih pacijenta su: pojačana žeđ, često mokrenje, izražena glad, zamor, gubitak u telesnoj masi.
Rana dijagnoza bolesti je izuzetno važna jer se blagovremenom dijagnostikom, primenom mera higijensko-dijetetskog režima i pravovremenim započinjanjem terapije smanjuje rizik od nastanka mikrovaskularnih i makrovaskularnih komplikacija.
Najznačajniji faktor rizika koji dovodi do predijabetesa je gojaznost kao posledica neadekvatne ishrane i fizičke neaktivnosti. Dijagnoza bolesti se lako postavlja, testiranjem uzorka krvi.
U cilju postavljanja dijagnoze predijabetesa i dijabetesa rade se sledeći testovi:
- Određivanje vrednosti glikemije našte,
- vrednosti glikemije u OGTT sa 75g glukoze i
- vrednost glikoziliranog HbA1c.
Normalan metabolizam ugljenih hidrata:
- glikemija našte manja od 5,6mmol/l,
- glikemija u 120min OGTT-a manja od 7,8mmol/l,
- vrednost HbA1c manja od 5,7%.
Dijagnoza predijabetesa:
- vrednost glikemije našte od 5,6-6,9mmol/l,
- vrednost glikemije u 120 min OGTT-a od 7,8mmol/l do 11,1mmol/l,
- vrednost HbA1c 5,7%do 6,4%.
Dijagnoza dijabetesa
- vrednost glikemije veća od 7,0mmol/l,
- vrednost glikemije u 120min OGTT-a ≥ 11,1mmol/l,
- vrednost HbA1c ≥6,5%,
- glikemija u bilo kom uzorku krvi ≥11,1mmol/l uz prisustvo tipičnih simptoma melitusnog sindroma /poliurija, polidipsija, gubitak u TM.
Važno je da znate:
Zbog veće incidence ovih metaboličkih poremečaja, kod svih osoba treba povremeno kontrolisati vrednost glikemije, a ciljane skrininge raditi posebno kod osoba starijih od 45 godina i svih osoba koji su u riziku za nastanak dijabetesa.
Kontrolom glikemije našte u laboratoriji ili u kućnim uslovima primenom ličnih aparata za merenje glikemije našte koje pacijent donosi na uvid svom lekaru određuje se neophodnost dalje dijagnostike u pravcu dijabetesa. U prevenciji predijabetesa i daljoj progresiji predijabetesa u dijabetes tip 2 preporučuje se primena izbalansirane ishrane, primena svakodnevne fizičke aktivnosti. Gubitak u telesnoj masi za 5-7% značajno smanjuje rizik za nastanak tip 2 dijabetesa. Savetuje se prestanak pušenja i ukoliko lekar proceni uvođenje odgovarajuće terapije.
Blagovremenom dijagnostikom predijabetesa/dijabetesa se kod pacijenata smanjuje rizik od nastanka teških komplikacija poput infarkta srca, moždanog udara, dijabetesne retinopatije, nefropatije i polineuropatije.
Kod svakog pacijenta se primenjuje individualni pristup lečenja i procena njegovog kardiovaskularnog rizika u skladu sa pratećim komorbiditetima.
Lekar ima važnu ulogu u pravovremenoj dijagostici ovih metaboličkih poremećaja, ali i u daljoj edukaciji pacijenata kako bi shvatili značaj usvajanja zdravih stilova života i samokontrole glikemije posebno kod dijabetesnih pacijenata jer se samo tako indikuje odgovarajuća terapija za svakog pacijenta i postiže dobra glikoregulacija.
Dr med Danijela Šatlan Ranković
Specijalista interne medicine
