Predijabetes je reverzibilni metabolički poremećaj koji podrazumeva povišenu glikemiju u krvi (5.6-6.9 mmol/L) iznad fizioloških vrednosti, ali te vrednosti su i dalje ispod dijagnostičkih kriterijuma za dijabetes. Za predijabetes ne možemo reći da je bolest, nego stanje koje obuhvata poremećaje glikoregulacije koji se označavaju kao oštećenje glikemije našte ili intolerancije na glukozu.
Predijabetes nastaje u uslovima insulinske rezistencije. Insulinska rezistencija jeste stanje smanjene osetljivosti tkiva na delovanje insulina. Kako bi se glikemija održala u fiziološkom opsegu aktivara se kompenzatorni mehanizam kojim se oslobađanja veća količina insulina iz pankreasa. Ukoliko se ovo stanje prolongira, pankreas postepeno iscrpljuje svoje rezerve, kompenzatorni mehanizmi popuštaju i posledično se nivo šećera povećava. U prvo vreme ovo povećanje je blago i kreće se u opsegu za predijabetes, a vremenom ukoliko se stanje zanemari nivo šećera dostiže vrednosti dovoljno visoke da se postavi dijagnoza dijabetesa.
Procena je da sa predijabetesom trenutno u svetu živi čak 537 miliona odraslih između 20 i 79 godina, kažu podaci IDF Atlasa iz 2021. godine.To čini 7,5% svetske populacije u ovoj starosnoj grupi. Nažalost, predviđanja su da će broj ljudi sa predijabetesom do 2045. godine biti 738 miliona ili 8,6% populacije.
U posebnom riziku jesu osobe sa glukoznom intolerancijom, te će blizu 1/3 njih, i to u starosnoj grupi od 20 do 39 godina, najduži niz godina biti pod povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tipa 2.
NAJČEŠĆI FAKTORI RIZIKA ZA RAZVOJ PREDIJABETESA
ODREĐIVANJE KONCENTRACIJE ŠEĆERA U KRVI
Dijagnoza predijabetesa i dijabetesa se postavlja određivanjem koncentracije šećera u krvi. Šećer u krvi je u smislu ove dijagnostike sinonim za glukozu. Glukoza se određuje našte (ujutru pre oboka) i/ili se radi oralni test opterećenja glukozom.
Imate šansu da promenom životnih navika nivo glukoze vratite u normalan opseg.
Nivo šećera u krvi nije konstantna vrednost već se u toku dana menja u zavisnosti od vremena kada se nivo šećera meri, da li je to posle ili pre obroka, koliko je od obroka prošlo vremena, od vrste obroka, koliko je obrok bio obiman. Nivo šećera je najviši jedan sat posle obroka nakon čega opada i posle dva sata se vraća na normalne vrednosti.
Predijabetes je reverzibilni metabolički poremećaj, gde je vrednost šećera u krvi veća od referentne, ali nije dovoljno visoka da potvrđuje prisustvo dijabetesa tipa 2.
- Vrednost šećera u krvi5.6 – 6.9 mmol/L
- Oralni test glikemije našte (OGTT) 7.8 – 11.0 mmol/L
- Glikozirani hemoglobin (HbA1C) 5.7 – 6.4 %
DIJETA
Lečenje predijabetesa i dijabetesa podrazumeva i promenu naših navika u ishrani. Iako i sama reč „dijeta“ kod velikog broja ljudi izaziva glavobolju, konzumiranje zdravih namirnica i umereni obroci pomoći će vam u kontroli krvnog pritiska, nivoa holesterola u krvi, ali i predijabetesa i dijabetesa. Koju god od dijeta da, uz konsultaciju sa stručnjakom, izaberete, može se očekivati gubitak telesne mase, što je još jedan od preduslova za zdraviji i dugovečniji život.
JEDNOSTAVNI SAVETI ZA BRZU KONTROLU PORCIJE
- VRH PALCA /Sosevi, ulje, namazi uključujući i puter
- SKUPLJENA ŠAKA /Žitarice, pasta, skrobno povrće
- DLAN /Porcija živinskog mesa ili ribe
- DEBLJINA I DUŽINA KAŽIPRSTA /Porcija sira
- OTVORENA ŠAKA /Orašasti plodovi, sušeno voće
- DVE ŠAKE /Neskrobno povrće
FIZIČKA AKTIVNOST
Vežbanje i fizička aktivnost, u kombinaciji sa pravilnom ishranom, pomažu gubitku težine i uspešnom zadržavanju postignutog rezultata. Međutim, to nije jedini razlog za vežbanje. Svakodnevna fizička aktivnost i vežbe pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi i poboljšavaju zdravlje srca. Samo jedna tura vežbi, bilo da je to trening snage ili hodanje, čini ćelije osetljivijim na dejstvo insulina. Loša strana ovog efekta je da je kratkotrajan i nestaje nakon jednog dana.
Pokazano je da gubitak u telesnoj masi i to 5% do 7% od ukupne telesne mase, uz redovnu fizičku aktivnost od minimum 150 minuta nedeljno, povećavaju mogućnost da se predijabetes koriguje.
Dr Miloš Đurić
Lekar opšte medicine
