Hipoglikemija i hiperglikemija: simptomi, uzroci i prevencija

Hipoglikemija

Hipoglikemija podrazumeva stanje u kom je nizak nivo glukoze u krvi 70mg/dL (3,88 mmol/L) Zavisno od simptoma može doći i do gubitka sviesti.

Koji su uzroci hipoglikemije?

  • Preskakanje ili odlaganje obroka
  • Smanjeni obroci I užine
  • Produženi interval između injekcije insulina i obroka
  • Konzumiranje alkohola bez uzimanja hrane
  • Prekomerna ili produžena fizička aktivnost bez uzimanja hrane
  • Uzimanje lekova koji povećavaju rizik od hipoglikemije
  • Nepridržavanje terapijske šeme ( vreme I doza )  insulina ili oralnog hipoglicemijskog leka

Koji su znaci upozorenja hipoglikemije?

Simptomi hipoglikemije su znojenje, drhtavica, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, bleda koža i slabost.

Ovi adrenergični simptomi (simptomi stresa) pokreću se pojačanim lučenjem hormona stresa (npr. adrenalina). U normalnim uslovima hormoni stresa povećavaju glukozu u krvi, budući da su antagonisti insulina. Kod osoba sa dijabetesom ova regulacija ne funkcioniše kako treba.

Blaga hipoglikemija

  • iznenadna glad
  • umor
  • bolovi u stomaku
  • poteškoće u koncentraciji
  • poteškoće u izražavanju
  • bledilo
  • znojenje
  • premor
  • razdražljivost
  • pospanost
  • jaka drhtavica
  • haotično stanje
  • konvulzivni pokreti

Hipoglikemija šta učiniti?

Kada je hipoglicemija blaga, osoba s dijabetesom može je kontrolisati sama, bez potrebe za pomoći. Reakcija mora biti brza, kod prvih znakova hipoglikemije. Potrebno je slediti  pravilo 15 koje omogućava lakše upravljanje I kontrolu svih hipoglikemija. Pravilo podrazumeva uzimanje 15 g ugljenih hidrata : bilo koji oblik dekstroze, ( tablete,  dražeje , napitci), voćni sok, kašika meda nakon 15 minuta ponovljeno merenje, ukoliko je potrebno još 15 g, sve dok se uspostavi nivo glukoze veći od 100 mg/dL ( 5,55 mmol/l)

Slatkiši se moraju pažljivo birati, ne utiču svi potrebnom brzinom na glukozu u krvi.

Ukoliko su simptomi snažni i mogu ometati prilikom brzog i ispravnog merenja glukoze u krvi  (drhtanje ruku, anksioznost, poteškoće s vidom), bolje je prvo intervenisati, a zatim izmeriti glukozu u krvi ako je potrebno.

Kada je glukoza u hipoglikemiji  ispod idealne vrednosti, ali ne preniska, mogu se uzimati složeni ugljeni hidrati (na primer hleb). Ispravljanje blage hipoglikemije je jednostavno, ali je često  posledica fluktuacije glukoze u krvi tokom dana pa je potrebno  ponavljati merenje učestalije.

Hipoglikemija (teška hipoglikemija): hitan slučaj

Ukoliko nivo glukoze u krvi nastavi pad, javlja se nedostatak glukoze u vitalnim organima.

Nedostatak glukoze u mozgu uzrokuje: ekstremnu glad, smetnje vida, smanjeno rasuđivanje i otežan govor, utrnulost usana i jezika, poteškoće s koncentracijom, napade, poteškoće s pamćenjem i mentalnu konfuziju, promene u raspoloženju ili emocionalnom stanju koje mogu dovesti do agresije, anksioznosti ili depresije.

Osobe s teškom hipoglikemijom takođe, mogu doživeti smetnje pokreta ili gubitak svesti.

Teška hipoglikemija, simptomi:

  • jaka drhtavica
  • haotično stanje
  • konvulzivni pokreti

Ukoliko se pojave simptomi teške hipoglikemije, pozvati hitnu pomoć.

Osobe s dijabetesom moraju naučiti prepoznati simptome hipoglikemije. Međutim, važno je znati da se svi simptomi ne pojavljuju svaki put, da svaka osoba može imati različite simptome i da znakovi upozorenja ne ostaju uvek isti tokom života.

Uzroci hipoglikemije mogu se svrstati u pet kategorija

1. Terapija

  • Prerana korekcija povišene glukozeu krvi nakon ručka
  • Prekomerna korekcija hiperglikemije (prekomerna doza insulina u odnosu na unesene ugljene hidrate)
  • Greška u doziranju oralnog leka

2. Ishrana

  • Predugo odlaganje obroka
  • Unos nedovoljne količine ugljenih hidrata nakon uzimanja insulina
  • Preterano kašnjenje u unosu hrane nakon injekcije insulina
  • Poremećaji u ishrani
  • Usporena probava
  • Povraćanje ili mučnina

3. Fizička aktivnost

  • Fizička aktivnost smanjuje telesnu potrebu za insulinom, što zahteva da dozu insulina treba prilagoditi prema savetu vašeg lekara.

4. Konzumiranje alkohola

Teška hipoglikemija može biti uzrokovana prekomernim unosom alkohola. Alkohol sprečava jetru da nadoknadi nisku glukozu u krvi i da formira nove zalihe glukoze.

5. Poremećaji funkcije bubrega

Oštećenje bubrega može smanjiti eliminaciju hipoglikemijskih lekova i produžiti njihovo trajanje.

Kako sprečiti hipoglikemiju

Vremenski interval između pojave prvih simptoma hipoglikemije i gubitka svesti može biti vrlo kratak, zbog čega je važno pridržavati se sledećih preporuka:

  • Držite se plana obroka (posebno količine ugljenih hidrata) koji je dogovoren sa Vašim lekarom.
  • Uverite se da je interval između injekcije i obroka ispravan.
  • Ako planirate vežbati smanjite dozu insulina i držite rezervu ugljenih hidrata pri ruci tokom i nakon vežbanja.
  • Ako sumnjate da može doći do hipoglikemije (primer, propustili ste obrok), morate češće meriti nivo glukoze.
  • Ako je nivo glukoze u krvi generalno nizak, trebalo bi da se posavetujete sa svojim lekarom o terapiji insulinom.
  • Uvek nosite užinu za hitne slučajeve, kao što su proizvodi sa dekstrozom ili zaslađeno piće.
  • Uvek sa sobom nosite zdravstvenu knjižicu, koja potvrđuje da ste dijabetičar.
  • Ako često doživljavate teške hipoglikemijske epizode, uvek biste trebali imati pri ruci komplet za hitne slučajeve glukagona i objasniti svojoj porodici i prijateljima kako da ga ubrizgate u hitnim slučajevima.

Važno je zapamtiti da je hipoglikemija često rezultat greške.

Ukoliko se identifikuju uzroci ove greške, neugodno iskustvo hipoglikemije postaje korak na putu sve boljeg upravljanja dijabetesom; ako se, sa druge strane, ne pronađu uzroci, postoji rizik da se u budućnosti nađemo u sličnoj situaciji.

Takođe Važno je zabeležiti moguće uzroke i dinamiku hipoglicemijske krize u svoj dnevnik.

Posebne mere opreza. Samokontrola glukoze u krvi

Epizoda hipoglikemije se takođe može pojaviti čak i bez znakova upozorenja ili simptoma (asimptomatska hipoglikemija).

Zbog toga je redovna samokontrola glukoze u krvi neophodna za dobro upravljanje dijabetesom. Možda bi bilo preporučljivo meriti glukozu u krvi uz obroke, sledeći preporuke Vašeg tima za dijabetes i kad god se pojave neobične okolnosti, poput neplanirane fizičke aktivnosti, bolesti ili stresa.

Hiperglikemija

Hiperglikemija  podrazumeva stanje u kom je  visok nivo  glukoze u krvi u odnosu na unapred postavljene vrednosti od strane lekara . Da li su vrednosti unutar dogovorenih, utvrdiće se testom na aparatu za samokontrolu nivoa glukoze u krvi. biste saznali da li je glukoza u krvi unutar ciljnih vrednosti, možete izvršiti test pomoću alata za samokontrolu, a zatim podeliti vrednost sa svojim lekarom radi ispravnog tumačenja.

Koji su uzroci hiperglikemije?

Jedna od sledećih situacija ili njihova kombinacija može dovesti do hiperglicemije:

  • Odsustvo ili smanjena proizvodnja insulina, ili nemogućnost organizma da ga efikasno koristi
  • Neuzimanje antidijabetičkih lekova (insulina ili oralnih hipoglikemika)
  • Unošenje neodgovarajuće hrane koju karakteriše ne samo višak glukoze ili ugljenih hidrata, već i proteina i masti
  • Smanjena fizička aktivnost
  • Uzimanje lekova koji mogu povećati glukozu u krvi (npr. kortizon)
  • Infekcije ili bolesti

Svaki hiperglikemijski događaj može imati različite simptome.

Najčešći simptomi:

  • Intenzivna žeđ
  • Učestalo mokrenje
  • Umor/premorenost
  • Svrab i suva koža
  • Teško zarastajuće rane
  • Mršavljenje
  • Visok nivo ketona u urinu
  • Gubitak svesti/koma (u slučaju teške hiperglicemije)

Mere opreza i alarm za uzbunu

Jedan ili više od gore navedenih simptoma, čak i u blagom obliku, mogu ukazivati na prisutnost hiperglikemije koja takođe može biti uzrokovana ili pogoršana drugim stanjima. Ove signale, čak i ako su vrlo suptilni, nikada ne treba zanemariti.

Najbolji način da saznate da li je Vaša glukoza u krvi unutar ciljanog raspona je da ga redovno merite.

Pitanja koja sebi treba postaviti da biste razumeli poreklo hiperglikemije. U skorije vreme:

  • Niste uzeli oralni hipoglicemijski lek ili insulin?
  • Da li je smanjena doza oralnih hipoglicemijskih lekova ili insulina?
  • Da li je ishrana promenjena?
  • Da li je konzumiran dodatni obrok ili slatko piće?
  • Da li je uobičajena fizička aktivnost smanjena ili preskočena?
  • Da li je došlo do neke bolesti ili infekcije?

Šta utiče na glikemiju

Gotovo sve što se dešava u telu može uticati na ravnotežu glukozeu krvi. Povećanje može biti posledica :

  • Ugljeni hidrati (ili šećeri) uzeti u obroku ili između obroka. Mogu biti prosti (poput šećera koji se koristi u kuvanju) ili složeni(poput onih koje se nalaze u testenini, pirinču, hlebu i proizvodima na bazi brašna, krompiru i nekim mahunarkama).

 Prosti ugljeni hidrati brzo podižu glukozu u krvi, dok složeni ugljeni hidrati uzrokuju sporije povećanje glukoze u krvi.

  • Sedećii način života. Ukoliko se fizička aktivnost smanji, kao što se događa na primer zimi, ili tokom praznika, glukoza u krvi raste.
  • Hormoni stresa. Telo reaguje na bilo koju vrstu spoljnog  nadražaja na standardni način koji uključuje, između ostalog, oslobađanje hormona koji smanjuju osetljivost na insulin i stoga povećavaju glukozu u krvi. Ovi hormoni se uglavnom proizvode u ranim jutarnjim satima, u svim fazama fizičkog (bol, bolest) i psihičkog stresa

Akutna hiperglikemija: ketoacidoza

Događa se vrlo retko, ali je važno zapamtiti da hiperglikemija može imati i akutne posledice. Kod osoba sa dijabetesom tipa 2 i osoba dijabetesom tipa 1– u određenim situacijama – može doći do hiperosmolarnosti.

Osobe zavisne od insulina, s druge strane, ako im nedostaje insulin u odnosu na njihovu potrebu, razvijaju ketoacidozu: u nedostatku insulina, telo ne može da koristi glukozu i pribegava rezervama masti da bi proizvelo potrebnu energiju; tokom ovog procesa nastaju takozvani ketoni ili ketonska tela koja zakiseljavaju krv (acidoza) i zato govorimo o ketoacidozi.
Kada dolazi do ketoacidoze

Ketoacidoza se najčešće javlja nakon greške u uzimanju insulina. Primeri  nekoliko situacija koje to mogu uzrokovati:

  • zaboravite, propustite ili prestanete da uzimate insulin
  • stanje infekcije, sepsa
  • ubrizgate mnogo manju dozu insulina nego što bi trebalo
  • insulinska olovka ili pumpa ili set za infuziju ne rade ispravno.

Postoje različiti terapijski rasporedi koji ukazuju na količinu insulina koju treba ubrizgati i vremenske intervale između različitih primena za lečenje ketoacidoze. Zbog toga je važno da sa svojim timom za dijabetes razgovarate o tome koja je shema najprikladnija.

Prevencija hiperglikemije, šta učiniti?

Redovno merite glukozu u krvi, posebno ako sumnjate u svoju metaboličku situaciju.

U slučaju bolesti bilo koje vrste (sa ili bez temperature) glukoza u krvi ima tendenciju porasta, To je potrebno zapamtiti da čak i ako ste jeli manje, možda će vam i dalje trebati insulin, čak i u većim količinama nego inače.

Uverite se da vaša insulinska olovka ili pumpa ispravno rade.

Mogli biste doživeti pospanost ili čak gubitak svesti i posledičnu nemogućnost davanja doze insulina. Od vitalnog je značaja da se pobrinete da vaša porodica, prijatelji i kolege znaju šta da rade ako se ukaže potreba.

Trebalo bi da kontaktirate člana tima za dijabetes kada: Hiperglicemijski događaji se javljaju često istog dana ili u isto doba dana.