Razvojem medicine i dijagnostike mnogi aspekti dijabetes stanja postaju svima poznati, ono što često ostaje u senci su prehrambene navike osoba koje žive sa dijabetesom. Ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju dijabetesom i može značajno uticati na kvalitet života osobe.
Međutim, postavlja se jasno pitanje koliko su osobe sa dijabetesom toga svesne? Prema našem nacionalnom istraživanju, postoji iznenađujuća razlika između onoga što se preporučuje u ishrani i onoga što osobe sa dijabetesom zaista konzumiraju.
Skoro 80% anketiranih redovno, a blizu 19% svakodnevno konzumira hranu bogatu ugljenim-hidratima
Za osobe sa dijabetesom, odluke o ishrani postaju integralni deo svakodnevnog života. Odabir hrane, veličina porcija i vreme obroka postaju ključni faktori koji direktno utiču na metaboličku kontrolu. Od osoba sa dijabetesom se očekuje da procenjuju i balansiraju unos ugljenih hidrata, masti i proteina, i razumeju njihov neposredni i dugoročni uticaj na glukozu u krvi.
Uprkos opštepoznatim savetima o ograničavanju unosa ugljenih hidrata, velika većina anketiranih – skoro 80% – redovno konzumira hranu bogatu ovom komponentom. Važno je istaći da gotovo 19% anketiranih to čine svakodnevno, i da su to uglavnom starije osobe i osobe sa dugogodišnjim stanjem dijabetesa.
Ovakvi podaci ukazuju na potencijalnu potrebu za dodatnim obrazovanjem i svestranijom podrškom. Ključ je u boljem razumevanju kako, kada i koliko ugljenih hidrata konzumirati, umesto potpunog izbegavanja.
85% anketiranih redovno i svakodnevno konzumira hranu bogatu mastima
Masti su često na meti kritika kada je reč o zdravoj ishrani, a posebno u kontekstu dijabetesa. Međutim, naša najnovija istraživanja otkrivaju iznenađujuće navike kada je u pitanju konzumacija hrane bogate mastima među osobama sa dijabetesom. Čak 85% anketiranih priznaje da redovno i svakodnevno uživa u ovakvoj hrani.
Ovakav visok procenat potrošnje masne hrane odražava savremene dijetetske trendove ili čak moguće nesporazume o ulozi masti u ishrani osoba sa dijabetesom. Bez obzira na razlog, važno je razmotriti kvalitet i vrstu masti koje se konzumiraju.
Primera radi, nezasićene masti, kao što su omega-3 i omega-6 masne kiseline, preporučuju se zbog svojih korisnih svojstava. One se nalaze u ribi, orašastim plodovima, semenkama i biljnim uljima, i mogu pomoći u smanjenju rizika od bolesti srca i poboljšanju insulinske osetljivosti.
Osobe do 30 godine i starije od 60 godina prijavljuju visok procenat konzumacije hrane bogate proteinima
Prema našem istraživanju, osobe koje su mlađe od 30 godina i one starije od 60 godina izdvojile se kao grupe koje najčešće konzumiraju hranu bogatu proteinima. Ovaj nalaz može ukazivati na veću svest o važnosti proteina u ishrani ili na promenjene dijetetske potrebe ovih grupa.
Proteini su neophodni za izgradnju i popravku tkiva, proizvodnju enzima i hormona i mnoge druge vitalne telesne funkcije. Za osobe sa dijabetesom, proteini mogu pomoći u održavanju mišićne mase i pružiti osećaj sitosti koji može pomoći u kontroli unosa kalorija i telesne težine.
Međutim, iako je unos proteina važan, važno je razmisliti i o izvorima proteina. Meso, jaja, mlečni proizvodi, orašasti plodovi, semenke i mahunarke su sve dobri izvori proteina. Ali, dok su neki od ovih izvora takođe bogati zasićenim mastima, drugi su bogati vlaknima i korisnim nutrijentima.
Kao i uvek, ključ je u ravnoteži i samokontroli. Važno je pridržavati se preporučenog unosa proteina i izabrati zdrave izvore koji podržavaju vaše opšte zdravlje i ciljeve u upravljanju dijabetesom.
Zanimljive recepte i koriste savete u ishrani možete dobiti na našoj Instagram stranici.
Rezultati istraživanja
Ukoliko želite da saznajte sve rezultate istraživanja, preuzmite kompletan izveštaj potpuno besplatno.
Imate pitanja za nas? Tu smo!
Da biste dobili kompletan izveštaj sa rezultatima istraživanja, prijavite se na naš newsletter u odeljku Prijavite se za obaveštenja.
Ukoliko imate neka pitanja za nas, pišite nam kroz formu ispod.
