Dijagnoza dijabetesa kod člana porodice često dolazi neočekivano i donosi brojne izazove, ne samo za osobu koja se mora prilagoditi novom načinu života, već i za celu porodicu. Koliko je podrške potrebno osobi sa dijabetesom je individualno i promenjivo. Zavisi od nekoliko faktora, pre svega kog je uzrasta osoba, koliko dugo boluje od dijabetesa, i njenog psihofizičkog zdravlja. Ipak, uz međusobnu podršku, razumevanje i zajednički trud, moguće je olakšati i prebroditi svakodnevne izazove.
- Prvi i najvažniji korak je informisanje. Veoma je važno znati šta je dijabetes, kako utiče na organizam, koje su moguće komplikacije i kako ih prevenirati, kako prepoznati simptome niskog nivoa šećera u krvi (hipoglikemije) i povišenih vrednosti šećera u krvi (hiperglikemije) i šta učiniti u tim situacijama. Zajedničko učenje o pravilnoj ishrani, značaju fizičke aktivnosti i redovnom praćenju šećera u krvi doprinosi stvaranju sigurnog i motivišućeg porodičnog okruženja.
Hipoglikemija predstavlja snižene vrednosti šećera u krvi. Kod pacijenata sa dijabetesom su česte pojave hipoglikemije, pogotovo kod pacijenata na insulinskoj terapiji. Iako simptomi mogu varirati, najčešće se javlja osećaj gladi, mučnina, malaksalost, drhtanje ruku, pojačano znojenje, anksioznost i konfuznost. Prepoznati ove simptome i pružiti adekvatnu pomoć jedan je od najvažnijih koraka u edukaciji porodice.
- Drugi korak je emocionalna podrška. Osoba sa dijabetesom može se osećati iscrpljeno i usamljeno. Uloga porodice je neprocenjiva u ovim situacijama. Važno je da zna da nije sama, i da dijagnoza nije „teret“ već zajednički izazov. Ponekad je dovoljno samo pitati i slušati. Pitajte kako možete pomoći. Važno je saslušati i razumeti koji vid podrške je potreban našem bližnjem. Ne zaboravite da ih podsećate na njihove uspehe i ukažete na to koliko ste ponosni na njihov napredak.
- Treći korak je prilagođavanje rutine. Uvođenje zdravijih navika u porodici može olakšati svakodnevni život osobe sa dijabetesom, ali i poboljšati zdravlje svih članova. Zajedničko planiranje i priprema obroka, kao i zajednička fizička aktivnost (šetnje, vožnja bicikla, trening) ne samo da podstiču zdrav stil života već pružaju osećaj zajedništva. Ishrana osoba sa dijabetesom zahteva poseban pristup. Vašim najbližima pomozite u planiranju i izboru obroka – od kupovine, do pripreme i kuvanja obroka.
- Četvrti korak je podrška u svakodnevnim obavezama. Dijabetes donosi i niz novih obaveza: redovno merenje šećera u krvi, uzimanje terapije, kontrolni pregledi, vođenje evidencije o stanju. Pomoć oko organizacije ili samo podsećanje na neke od ovih obaveza može pomoći u istrajnom regulisanju ove bolesti.
- Peti korak je potražiti pomoć i podršku. Suočavanje sa hroničnom bolešću nije lako, kako za obolelog tako ni za njegovu porodicu. Potražite pomoć kada osetite da vam je potrebna kroz savetovanje sa psihologom, razgovor sa lekarima ili sa drugim porodicama koje prolaze kroz isto. Deljenje iskustva pomaže da se smanji osećaj usamljenosti i da se dobiju korisni saveti iz prakse.
Iako dijabetes može biti izazov, uz posvećenost i podršku porodice, on ne mora ograničiti kvalitet života. Istraživanja pokazuju da podrška porodice ima izuzetno pozitivan uticaj na regulaciju bolesti. Osobe sa dijabetesom uz podršku svojih najbližih lakše usvajaju zdrave navike i odgovorno pristupaju novim svakodnevnim obavezama.
Dr Vladislav Glušac
Doktor medicine
