Razumevanje osnova dijabetesa je prvi korak ka preuzimanju kontrole nad svojim zdravljem. Ovde govorimo o uzrocima ove bolesti, nekih od najčešćih simptoma, prednosti zdravog života i šta učiniti dok još nije dijagnostifikovan.
Šta je dijabetes melitus?
Dijabetes melitus je hronična bolest koja se javlja kada naše telo više nije u stanju da proizvodi dovoljnu količinu insulina. Insulin je hormon koji proizvode beta ćelije pankreasa, čija je uloga u metabolizmu ugljenih hidrata a posebno je uključen u apsorpciju glukoze (jednog od najvažnijih šećera u našem organizmu) iz krvi do čelija koje ga koristi kao izvor energije.
U svim oblicima dijabetes melitusa, insulin nedostaje ili ne obavlja svoju funkciju kako treba, što dovodi do povećanja nivoa (koncentracije) glukoze u krvi, stvarajući stanje hiperglikemije (povećanje glukoze u krvi). Zbog toga se dijagnoza dijabetes melitusa vrši, pre svega merenjem glukoze u krvi (koncentracije glukoze u krvi).
Postoje različite vrste dijabetesa,
- dijabetes melitus tipa 2 (T2DM) najčešći oblik i uglavnom se nalazi kod odraslih
- dijabetes melitus tipa 1 (T1DM), ređi oblik koji se može manifestovati još od detinjstva.
Ako se zanemari visok nivo glukoze u krvi (hiperglikemija) može uzrokovati oštećenje mnogih tkiva u telu, što dovodi do razvoja mnogobrojnih komplikacija koje, ako napreduju vremenom, mogu biti čak i opasne po život.
Uzroci i faktori rizika za dijabetes melitus
Prema proceni iz 2021 godine, Instituta javno zdravlje Srbije, u Republici Srbiji bez Kosova i Metohije od dijabetesa boluje približno 770.000 osoba ili 12,00 procenta odraslog stanovništva.. Posebno radi se o:
- smanjena glukoza natašte (IFG) kada su vrednosti glukoze natašte između 100 i 125 mg/dL; (5,55 I 6,94 mmoL/L)
- poremećena tolerancija glukoze (IGT) kada su vrednosti glukoze u krvi, dva sata nakon oralnog korišćenja glukoze, između 140 i 199 mg/dL( 7,77 i 11,05 mmoL/L) .
OGTT test (krivulja glukoze) obično zahteva doktor kada, sa poremećenom glukozom natašte bez jasne dijagnoze dijabetes melitusa, pacijent ima jedno ili više od sledećih stanja koja su povezana s povećanim rizikom od razvoja bolesti:
- hipertenzija
- prekomjerna težina – gojaznost
- izmenjeni lipidi u krvi (HDL holesterol <35 mg/dL i/ili trigliceridi > 250 mg/dL)
- pušenje
- kardiovaskularne bolesti
- srodnika prvog stepena sa T2DM
- visoka abdominalna adipoznost unutrašnjosti
Simptomi dijabetes melitusa
Glavni simptomi dijabetes melitusa, koji mogu dovesti do sumnje na dijagnozu bolesti, su:
- povećana učestalost mokrenja (poliurija)
- povećanje potrebe za unošenjem tečnosti (intenzivna žeđ ili polidipsija)
- stalna glad
- nedostatak energije
- umor
- utrnulost ekstremiteta (ruka i stopala
- zamagljen vid.
U prisustvu ovih simptoma bolesti, dijagnoza dijabetesa je potvrđena ako je, čak i jednom, merenje glukoze u krvi u nasumičnom trenutku dana ≥ 200 mg/dL, (11,11 mmol/L) bez obzira na unos hrane.
U nedostatku tipičnih simptoma bolesti, dijagnoza dijabetesa se potvrđuje ako u najmanje dva različita navrata nađemo ove merne vrednosti:
- glukoza u krvi natašte ≥ 126 mg/dL (7 mmol/L)
- glukoza u krvi ≥ 200 mg/dL (11,11 mmol/L) dva sata nakon oralnog unošenja glukoze (izvedeno sa 75 g)
- glikovani hemoglobin ≥ 48 mmol/mol (6,5%)
Kako kontrolisati dijabetes
Tim za dijabetes je važna podrška, ali osoba sa dijabetesom mora svaki dan odlučivati šta će učiniti kako bi bolje kontrolisala svoju bolest.
Dijabetes melitus se kontroliše prije svega poboljšanjem životnih navika, manje sedalačkog načina života i više fizičke aktivnosti, po mogućnosti svaki dan i ishranom koja mora biti uravnotežena.
Dodatna pomoć može doći korišćenjem lekova: različitih vrsta oralne terapije i, posebno, insulina.
Kod T1DM, a u nekim slučajevima T2DM, samo supkutanim uzimanjem insulina putem olovke ili insulinske pumpe, osoba s dijabetesom može postići i održati savršenu kontrolu glikemije.
Lečenje komplikacija kod dijabetesa takođe se temelji na istom principu: postizanje i održavanje dobre kontrole glikemije, na koju se krvni pritisak i drugi faktori rizika mogu kontrolisati ako je potrebno.
Uloga insulina
Insulin je ključ koji otvara vrata glukozi da uđe u ćelije. Normalno, pankreas proizvodi dovoljno insulina da transportuje glukozu u ćelije i na taj način održava koncentraciju glukoze u krvi u odgovarajućem rasponu, obično između 70-100 mg/dL (3,88 -5,55 mmol/L ) natašte, do 140 mg/dL (7,77 mmol/L) nakon obroka .
U nekim slučajevima T2DM, može biti uzrokovan prekomernom težinom ili gojaznošću. U tim slučajevima insulin je manje efikasan jer je većina ćelija otporna na njegovo delovanje, Pankreas tada mora da obezbedi sve veće količine, sve dok više ne bude u stanju da ga proizvodi, što uzrokuje nastanak dijabetesa.
Ako je dijabetes povezan sa visokim krvnim pritiskom (hipertenzijom), viškom lošeg holesterola (LDL) i premalo dobrog holesterola (HDL), to se naziva metabolički sindrom.
