Kontrola nivoa šećera u krvi je ključna za osobe sa dijabetesom, jer omogućava pravovremeno reagovanje i prilagođavanje terapije, što sprečava veće komplikacija i strah osoba koje žive sa dijabetesom. Jedan od ključnih trenutaka za merenje šećera u krvi je period od 1,5 do 2 sata nakon unosa insulina.
Zašto je 1,5 do 2h nakon uzimanja insulina važno?
Brojne studije i stručni članci naglašavaju važnost merenja šećera u krvi nakon unosa insulina.
- Studije pokazuje da nivo šećera u krvi može naglo pasti nakon davanja insulina, posebno u prvih sat vremena nakon unosa. Istraživanja pokazuju da pacijenti često doživljavaju hipoglikemiju ukoliko ne prate pažljivo svoje nivoe šećera.
- Postoje i istraživanja koja naglašavaju da su brzi insulinski analozi efikasni u kontroli postprandijalne glikemije, ali takođe povećavaju rizik od hipoglikemije ukoliko se ne prati pažljivo nivo šećera u krvi.
- U literaturi postoje i nalazi gde se ističe pojava hipoglikemije nakon terapije insulinom i zaključujei da je neophodan oprez prilikom doziranja insulina i praćenja nivoa šećera nakon obroka.
Šta su pokazali rezultati PRST “Dijabetes dnevnika”?
Na osnovu analize podataka iz PRST dnevnika praćenja šećera u krvi, primećene su značajne promene u nivou šećera nakon unosa insulina. Konkretno, kod 9% uzorka nivo šećera u krvi je pao sa vrednosti od 8.5 – 7.9 mmol/L na 3.7 – 4 mmol/L u periodu od 1,5 do 2 sata nakon uzimanja insulina, što predstavlja pad od približno 53.2%.
Ovaj značajan pad nivoa šećera ukazuje na snažan uticaj insulina i važnost pažljivog praćenja nivoa šećera u krvi kako bi se izbegle hipoglikemije.
Šta je važno da znate?
Merenje nivoa šećera u krvi 1,5 do 2 sata nakon unosa insulina je ključna praksa za osobe sa dijabetesom. Ovo vreme omogućava precizno praćenje reakcije tela na insulin i pomaže u prilagođavanju terapije kako bi se postigla optimalna kontrola šećera u krvi.
Stručne literature i rezultati iz PRST “Dijabetes dnevnika” potvrđuju da je ovo merenje od suštinske važnosti za prevenciju hipoglikemije i hiperglikemije, što doprinosi boljoj kvaliteti života osoba sa dijabetesom.
Evidentacn pad nivoa šećera takođe pokazuje važnost vođenja dijabetes dnevnika, jer može ukazati na slučajeve gde doza insulina nije adekvatna. U takvim situacijama, pacijenti treba da se konsultuju sa svojim lekarom kako bi prilagodili terapiju i izbegli potencijalne komplikacije. Redovno praćenje i prilagođavanje terapije na osnovu ovih merenja mogu značajno smanjiti rizik od komplikacija i poboljšati ukupno zdravlje pacijenata.
Da biste sprečili hipoglikemiju, obavezno pratite nivoe šećera u krvi kroz digitalni dijabetes dnevnik pomoću DKP aplikacije. Saznajte više OVDE.
Literatura
- Altuntaş Y. (2019). Postprandial Reactive Hypoglycemia. Sisli Etfal Hastanesi tip bulteni, 53(3), 215–220. https://doi.org/10.14744/SEMB.2019.59455
- Haliloglu B, Boughton CK, Lakshman R, Ware J, Nwokolo M, Thabit H, Mader JK, Bally L, Leelarathna L, Wilinska ME, Allen JM, Hartnell S, Evans ML, Hovorka R. Postprandial Glucose Excursions with Ultra-Rapid Insulin Analogs in Hybrid Closed-Loop Therapy for Adults with Type 1 Diabetes. Diabetes Technol Ther. 2024 Jul;26(7): 449-456. doi: 10.1089/dia.2023.0509. Epub 2024 Feb 27. PMID: 38315506.
- Lamounier, R.N., Geloneze, B., Leite, S.O. et al. Hypoglycemia incidence and awareness among insulin-treated patients with diabetes: the HAT study in Brazil. Diabetol Metab Syndr 10, 83 (2018). https://doi.org/10.1186/s13098-018-0379-5
