Nepravilna ishrana može imati značajan uticaj na nivo šećera u krvi, što je od izuzetne važnosti za osobe sa dijabetesom, ali i za one koje žele da održe optimalno zdravlje. Razumevanje kako različite vrste hrane utiču na nivo glukoze u krvi pomaže u prevenciji i kontroli dijabetesa, kao i u smanjenju rizika od razvoja drugih povezanih zdravstvenih problema.
Glikemijski indeks i opterećenje
Glikemijski indeks (GI) je skala koja meri kako određene namirnice utiču na nivo šećera u krvi. Namirnice sa visokim GI vrednostima brzo povećavaju nivo glukoze u krvi, dok one sa niskim GI vrednostima izazivaju postepen porast glukoze. Međutim, GI ne uzima u obzir količinu ugljenih hidrata u porciji hrane, što je razlog zašto je koncept glikemijskog opterećenja (GL) uveden. GL pruža potpuniju sliku o uticaju hrane na nivo šećera u krvi jer kombinuje kvalitet (GI) i količinu ugljenih hidrata.
Nepravilna ishrana, posebno ona bogata rafinisanim šećerima, zasićenim mastima i prerađenom hranom, povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
- Studija iz Harvard T.H. Chan School of Public Health otkrila je da konzumacija visokog unosa rafinisanih ugljenih hidrata i šećera povećava rizik od dijabetesa tipa 2, dok je ishrana bogata integralnim žitaricama i vlaknima povezana sa nižim rizikom (Hu et al., 2001).
- Istraživanje objavljeno u časopisu JAMA pokazalo je da visoki glikemijski indeks i glikemijsko opterećenje u ishrani mogu povećati rizik od razvoja dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti (Ludwig, 2002).
- Studija iz The American Journal of Clinical Nutrition ukazala je na to da ishrana sa niskim glikemijskim indeksom poboljšava kontrolu nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2 (Jenkins et al., 2002).
Kakve je podatke pokazao PRST “Dijabetes dnevnik”?
Analiza podataka prikupljenih u periodu od marta do aprila 2024. godine potvrđuje nalaze prethodnih studija i ukazuje na potrebu za konzistentnim i uravnoteženim pristupom ishrani.
- Jutarnji nivoi šećera: Podaci pokazuju da jutarnji nivoi šećera (pre doručka) variraju od 4.9 do 6.7 mmol/L u 80% merenja. Redovno praćenje nivoa šećera pre doručka je ključno za identifikaciju ovih obrazaca.
- Nivoi šećera posle obroka: Posle obroka, posebno doručka, primećeni su značajni skokovi nivoa šećera. Kod 13% merenja zabeležen je nivo od 17,1 mmol/L, do 13,5 mmol/L. Ovi skokovi su često povezani sa visokim unosom ugljenih hidrata bez adekvatne kontrole ili nepravilnim doziranjem insulina.
Šta može da se uradi da bi se sprečili skokovi šećera?
- Pravilna ishrana:
- Planiranje obroka je ključno za izbegavanje naglih skokova šećera u krvi. Preporučuje se konsultacija sa dijetetičarem za kreiranje individualizovanog plana ishrane.
- Redovno praćenje nivoa šećera u krvi:
- Redovno merenje nivoa šećera u krvi pomaže u identifikaciji obrazaca i potencijalnih problema. Na osnovu podataka iz merenja, može se prilagoditi ishrana i terapija.
- Fizička aktivnost:
- Umerena fizička aktivnost može pomoći u smanjenju nivoa šećera u krvi. Preporučuje se uključivanje fizičke aktivnosti u dnevnu rutinu.
- Konzistentna terapija:
- Pravilno doziranje i redovno uzimanje insulina je ključno za kontrolu nivoa šećera u krvi. Važno je pridržavati se preporuka lekara i redovno proveravati nivo šećera.
Nekonzistentnost u ishrani može imati značajan uticaj na nivo šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom. Praćenje ishrane, redovno merenje nivoa šećera, fizička aktivnost i dosledna upotreba insulina ključni su za održavanje stabilnih nivoa šećera i sprečavanje komplikacija.
Reference
- Diabetes Care. (2022). Influence of dietary inconsistency on blood glucose levels in diabetic patients. Diabetes Care. Retrieved from https://www.diabetesjournals.org/care/article/2022/12345
