• Dijabetes je stanje. Samokontrola je rešenje.

PRST “Dijabetes dnevnik” potvrdio: Nekonzistentnost u ishrani može izazvati skokove šećera u krvi

Nepravilna ishrana može imati značajan uticaj na nivo šećera u krvi, što je od izuzetne važnosti za osobe sa dijabetesom, ali i za one koje žele da održe optimalno zdravlje. Razumevanje kako različite vrste hrane utiču na nivo glukoze u krvi pomaže u prevenciji i kontroli dijabetesa, kao i u smanjenju rizika od razvoja drugih povezanih zdravstvenih problema.

Glikemijski indeks i opterećenje

Glikemijski indeks (GI) je skala koja meri kako određene namirnice utiču na nivo šećera u krvi. Namirnice sa visokim GI vrednostima brzo povećavaju nivo glukoze u krvi, dok one sa niskim GI vrednostima izazivaju postepen porast glukoze. Međutim, GI ne uzima u obzir količinu ugljenih hidrata u porciji hrane, što je razlog zašto je koncept glikemijskog opterećenja (GL) uveden. GL pruža potpuniju sliku o uticaju hrane na nivo šećera u krvi jer kombinuje kvalitet (GI) i količinu ugljenih hidrata.

Nepravilna ishrana, posebno ona bogata rafinisanim šećerima, zasićenim mastima i prerađenom hranom, povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. 

  • Studija iz Harvard T.H. Chan School of Public Health otkrila je da konzumacija visokog unosa rafinisanih ugljenih hidrata i šećera povećava rizik od dijabetesa tipa 2, dok je ishrana bogata integralnim žitaricama i vlaknima povezana sa nižim rizikom (Hu et al., 2001).
  • Istraživanje objavljeno u časopisu JAMA pokazalo je da visoki glikemijski indeks i glikemijsko opterećenje u ishrani mogu povećati rizik od razvoja dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti (Ludwig, 2002).
  • Studija iz The American Journal of Clinical Nutrition ukazala je na to da ishrana sa niskim glikemijskim indeksom poboljšava kontrolu nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2 (Jenkins et al., 2002).

Kakve je podatke pokazao PRST “Dijabetes dnevnik”?

Analiza podataka prikupljenih u periodu od marta do aprila 2024. godine potvrđuje nalaze prethodnih studija i ukazuje na potrebu za konzistentnim i uravnoteženim pristupom ishrani.

  • Jutarnji nivoi šećera: Podaci pokazuju da jutarnji nivoi šećera (pre doručka) variraju od 4.9 do 6.7 mmol/L u 80% merenja. Redovno praćenje nivoa šećera pre doručka je ključno za identifikaciju ovih obrazaca.
  • Nivoi šećera posle obroka: Posle obroka, posebno doručka, primećeni su značajni skokovi nivoa šećera. Kod 13% merenja zabeležen je nivo od 17,1 mmol/L, do 13,5 mmol/L. Ovi skokovi su često povezani sa visokim unosom ugljenih hidrata bez adekvatne kontrole ili nepravilnim doziranjem insulina.

Šta može da se uradi da bi se sprečili skokovi šećera?

  1. Pravilna ishrana:
    • Planiranje obroka je ključno za izbegavanje naglih skokova šećera u krvi. Preporučuje se konsultacija sa dijetetičarem za kreiranje individualizovanog plana ishrane.
  2. Redovno praćenje nivoa šećera u krvi:
    • Redovno merenje nivoa šećera u krvi pomaže u identifikaciji obrazaca i potencijalnih problema. Na osnovu podataka iz merenja, može se prilagoditi ishrana i terapija.
  3. Fizička aktivnost:
    • Umerena fizička aktivnost može pomoći u smanjenju nivoa šećera u krvi. Preporučuje se uključivanje fizičke aktivnosti u dnevnu rutinu.
  4. Konzistentna terapija:
    • Pravilno doziranje i redovno uzimanje insulina je ključno za kontrolu nivoa šećera u krvi. Važno je pridržavati se preporuka lekara i redovno proveravati nivo šećera.

Nekonzistentnost u ishrani može imati značajan uticaj na nivo šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom. Praćenje ishrane, redovno merenje nivoa šećera, fizička aktivnost i dosledna upotreba insulina ključni su za održavanje stabilnih nivoa šećera i sprečavanje komplikacija.

Reference

Imate li neka pitanja za nas? Tu smo za sve.

Share