Čemu služi samokontrola dijabetesa i kako je efikasno sprovoditi?
Samokontrola glukoze u krvi je važna za osobe sa dijabetesom. Rezultati samokontrole pružaju medicinskom osoblju bitne informacije za eventualne korekcije terapije lekovima. Oni omogućavaju osobi sa dijabetesom da upravlja bolešću na optimalan način pomažući joj da ispravi ishranu i poboljša način života.
Ovde smo otvorili nekoliko pitanja:
- Može li samokontrola smanjiti komplikacije dijabetesa?
- Šta se podrazumeva pod dobrom samokontrolom glukoze u krvi?
- Šta je strukturisana samokontrola?
Može li samokontrola smanjiti komplikacije dijabetesa?
Redovnim merenje nivo glukoze u krvi moguće je poboljšati kontrolu dijabetesa i posledično smanjiti njegove komplikacije. Brojne studije, npr. The UK Prospective Diabetes Study (UKPDS): clinical and therapeutic implications for type 2 diabetes pokazale su da:
- Redovna samokontrola glukoze može značajno smanjiti ili usporiti razvoj komplikacija kod osoba s dijabetesom tipa 1
- intenzivna terapija osmišljena za snižavanje nivoa glukoze u krvi može značajno smanjiti rizik od komplikacija koje utiču na vid, nervni sistem i bubrežni sistem, kod osoba sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2
Šta se podrazumeva pod dobrom samokontrolom glukoze u krvi?
Dostupni alati za postizanje dobre metaboličke kontrole su:
- pravilna dijabetes ishrana,
- redovna fizička aktivnost,
- terapija lekovima ako vam je propisao lekar i
- samokontrola glukoze u krvi.
Najrasprostranjeniji indikator trenda dijabetesa je HbA1c (glikozilirani hemoglobin), koji pokazuje prosečan glukoze u krvi u prethodna 2-3 meseca. Međutim, vrednosti HbA1c ne pokazuju merenja nivoa sećera u krvi ili prisutnosti hipoglikemije. Stoga se u ovim slučajevima kontrola glikemije najefikasnije procenjuje kombinacijom merenja HbA1c i samokontrole, jer to takođe omogućava praćenje glikemijskih fluktuacija.
Ukoliko se ne kontrolišu, ove fluktuacije povećavaju rizik od komplikacija.što ukazuje da je vrlo važno držati pod kontrolom varijabilnost glikemije merenjem glukoze u krvi u različito doba dana.
Dobra samokontrola ne znači samo proveru vrednosti glukoze, odnosno šećera u krvi, već i tumačenje rezultata i naknadne terapijske intervencije u cilju njihovog poboljšanja.
Šta je strukturisana samokontrola?
Vežbanje strukturisane samokontrole znači merenje glukoze u krvi s pravom frekvencijom, u pravo vreme i u pravoj situaciji, kako bi se generisale korisne informacije koje vode do pravih korektivnih radnji.
Neophodno je da postoji dogovor između doktora i pacijenta oko:
- ciljevi i značaj kontrole glikemije
- kada i koliko često vršiti merenja šećera u krvi
- vrednosti koje treba pratiti (merenje, pre i nakon obroka)
- kako prikupljati, analizirati i koristiti podatke
- samokontrola glukoze u krvi uz pomoć DKP aplikacija dostupne za DKP Android i DKP iOS
Kada meriti glukozu u krvi:
- merenje pre doručka, pre ručka i pre večere radi provere učinaka terapije u toku , ciljne vrednosti 70-130 mg/dl (3,88-5,22 mmol/L)
- dva sata nakon doručka, ručka i večere proveriti učinak obroka na glukoze u krvi, ciljne vrednosti <180 mg/dl (< 10 mmol/L)
