Ako želimo uspešno da kontrolišemo dijabetes – važno je da ga što bolje “upoznamo”. Jedan od način je kroz dijabetes dnevnik.
PRST inicijativa “Dijabetes dnevnik” imala je za cilj da podigne svest osoba sa dijabetesom koliko je mali pomak u praćenju dijabetes stanja važan za uspešnu samokontrolu i balans glukoze u krvi.
Imajući u vidu da unos hrane direktno povećava nivo glukozu u krvi, pravilno planiranje obroka može značajno doprineti stabilizaciji nivoa šećera i izbegavanju ekstremnih fluktuacija koje mogu dovesti do zdravstvenih komplikacija.
Fiziološki osnov vremena obroka važan za samokontrolu dijabetesa
Insulin i glukagon su hormoni koji igraju centralnu ulogu u regulaciji metabolizma glukoze. Insulinska osetljivost i sekrecija variraju tokom dana, što znači da vreme kada jedemo može imati različite efekte na naš metabolizam.
Studije su pokazale da unos hrane u kasnijim večernjim satima može dovesti do manje efikasne kontrole glukoze u krvi u poređenju sa obrocima koji se konzumiraju ranije tokom dana. Ovaj fenomen je povezan sa cirkadijalnim ritmovima koji utiču na metabolizam i sekreciju insulina.
Istraživanja su pokazala da se postprandijalni (nakon obroka) izmeren nivo glukoze u krvi u krvi značajno razlikuje u zavisnosti od vremena dana. Večernji obroci su pokazali tendenciju da izazovu veće fluktuacije u nivou glukoze u krvi u odnosu na jutarnje obroke.
Na primer, studija objavljena u časopisu „International Journal of Obesity“ otkrila je da su postprandijalni nivoi glukoze bili viši nakon večernjih obroka u poređenju sa jutarnjim obrocima, što ukazuje na smanjenu efikasnost u metabolizmu glukoze u večernjim satima (NutritionFacts.org).
Ovi rezultati ukazuju na to da bi osobe koje pokušavaju da upravljaju svojim dijabetesom mogle imati koristi od planiranja obroka ranije tokom dana, umesto da jedu kasno uveče. Takođe sugerišu da bi moglo biti korisno uskladiti unos hrane sa prirodnim cirkadijalnim ritmovima tela, kako bi se optimizovala kontrola glukoze i generalno zdravlje.
Fluktuacije u nivou glukoze u odnosu na vreme ishrane
Studija sa 40 osoba sa dijabetesom
“Dijabetes dnevnik” inicijativa u kojoj je učestvovalo 40 osoba sa dijabetesom naglasila je značaj strukturiranja obroka kako bi se optimizovala glikemijska kontrola.
Doručak
Analiza podataka pokazala je da preskakanje doručka može značajno doprineti povećanju nivoa šećera u krvi tokom dana. Kod 65% učesnika nivo šećera u krvi pre doručka je bio od 7 – 9.3 mmol/L kod učesnika koji nisu doručkovali. Ovo sugeriše da redovni jutarnji obroci mogu pomoći u izbegavanju nepoželjnih skokova glukoze, što je posebno važno za osobe sa dijabetesom.
Večera
Rezultati su takođe ukazali na koristi od ranih večernjih obroka. Učesnici koji su večerali ranije imali su stabilnije nivoe šećera u krvi tokom noći. Konkretno, kod 41% učesnika zabeležen je nivo šećera nakon večere od 5.7 – 6.1 mmol/L, što ukazuje na dobru metaboličku reakciju na obrok.
Kasni obroci
Studija je takođe pokazala da konzumacija hrane kasno uveče može imati negativne posledice. Kod 19% učesnika koji su jeli kasne večere, nivo šećera u krvi pre spavanja iznosio je od 9.6 – 11.2 mmol/L. Ovi podaci naglašavaju da kasni obroci mogu značajno pogoršati kontrolu glukoze, posebno tokom noći.
Šta je važno?
Pametno planiranje obroka je ključno u upravljanju dijabetesom. Razumevanje kako vreme i sastav obroka utiču na nivo šećera u krvi može pomoći osobama sa dijabetesom da bolje kontrolišu svoje stanje i smanje rizik od komplikacija.
Kroz stalno obrazovanje i prilagođavanje, osobe sa dijabetesom mogu voditi zdraviji život. To je pokazao i PRST “Dijabetes dnevnik”.
