Vrste dijabetesa

Postoji više tipova dijabetesa ali se u praksi se najčešće susrećemo sa tri. Sve tipove dijabetesa karakteriše prisustvo hiperglikemije.

Opšti simptomi dijabetesa:

• Učestalo mokrenje
• Preterana žeđ
• Povećana glad
• Gubitak težine
• Umor
• Nedostatak interesa i koncentracije (bezvoljnost)
• Trnjenje u rukama ili stopalima
• Vizuelno zamućenje
• Česte infekcije
• Sporo zarastanje rana
• Povraćanje i bol u stomaku, često se mešaju sa gripom

Tri glavne vrste dijabetesa

1. Dijabetes tipa 1

Dijabetes melitus tipa 1 (T1DM) je autoimuna bolest u kojoj naše telo uništava ćelije ß pankreasa, koje su odgovorne za lučenje insulina.Kao posledica dolazi do prestanka stvaranja insulina.Većinski pogađa mlađu populaciju, uzrasta mlađeg og  od 25 godina  sa incidencijom od oko 3% svetske populacije. Početak dijabetesa tipa 1 je brz, simptomi mogu biti intenzivni i imati ozbiljne posledice.

 Najvažniji okidači nastanka  dijabetesa tipa 1 su:

• genetska predispozicija, posebno u etničkim grupama sa većim rizikom (npr.stanovnici Skandinavije i Sardinije)
• imunološki stimulans, koji često nastaje zbog sredine u kojoj se živi
• virusne infekcije Rubeola, Citomegalovirus, Koksaki (Coxsackie) virus, Retrovirus i Epstein-Barr, koje mogu inficirati i uništiti ß ćelije pankreasa
• neadekvatna ishrana, posebno kod dece, kao što je rano izlaganje glutenu (<4 meseca).

Ova patologija je ireverzibilna, tako da kada osoba oboli od T1DM mora da bude na insulinskoj terapiji.

2. Dijabetes tipa 2

Dijabetes melitus tipa 2 (T2DM), je metabolička bolest u kojoj pankreas ne proizvodi dovoljnu količinu insulina, ili proizvedeni insulin ne deluje na ispravan način, ili naše telo nije u stanju da ga koristi posebno na nivou perifernog tkiva (insulinska rezistencija).

Posledica takve nefunkcionalnosti  je visoka glikemija, i predstavlja oko 90% slučajeva dijabetesa. Prvi simptomi dijabetesa tipa 2 su obično blagi (ili se uopšte ne pojavljuju) i pojavljuju se s vremenom.

Uopšteno, dijabetes tipa 2 javlja se nakon 30-40. godine života i postaje sve češći sa starenjem, posebno u prisustvu određenih faktora rizika:

• prekomerna težina (visceralna/abdominalna masnoća)
• nedostatak fizičke aktivnosti
• nezdrave životne navike (ishrana bogata šećerima i zasićenim mastima, fizička neaktivnost, alkohol)
• nasleđe (genetska predispozicija)
• pripadnost određenoj naroda (posebno hispanski, azijski i indijanski)

Patogeneza nije sasvim jasna čak i ako se hiperglikemija razvije kada proizvodnja insulina više nije u stanju kompenzovati insulinsku rezistenciju. Hiperinsulinemija ne može korigovati hiperglikemiju i tp 2 dijabetesa postaje manifestan. 

Velika količina insulina povećava retenciju tubula bubrega dovodeći do hipertenzije. Povećava se VLDL produkcija u jetri dovodeći do hipertrigliceridemije i posledično do smanjenja nivoa HDL holesterola, što je takođe povezano sa hiperinsulinemijom..

Drugi mehanizmi povezani sa T2DM, koji doprinose nastanku insulinske rezistencije su:

• nizak nivo hormona (testosterona, estrogena, itd.) koji povećavaju osetljivost na insulin
• visok nivo hormona (glukokortikoida, glikagona, adrenalina, mineralokortikoida itd.) koji povećavaju insulinsku rezistenciju
• zadržavanje vode
• slaba regulacija metabolizma od strane centralnog nervnog sistema
• osim toga, insulinska rezistencija može stvoriti mehanizme povratne sprege u telu koji inhibiraju proizvodnju insulina od strane ß ćelija pankreasa.

3. Gestacijski dijabetes

To je privremeno stanje, koje se obično javlja u drugoj polovini trudnoće, kada je insulin trudnice manje efikasan. Ima tendenciju da se povuče ubrzo nakon porođaja, iako žene s gestacijskim dijabetesom razviju veću verovatnoću da postanu dijabetičari u godinama nakon porođaja, naročito u prisustvu faktora rizika.

Novi oblici dijabetesa, u istraživanju

1. LADA dijabetes

Latentni autoimuni dijabetes kod odraslih Latent Autoimmune Diabetes in Adults (LADA) je drugačiji oblik dijabetesa.

To je tip dijabetesa za koji se čini da prelazi dijabetes tipa 1 i tipa 2. Njegovi delovi su više kao tip 1, a drugi delovi su više kao tip 2. Zato ga neki ljudi nazivaju dijabetesom tipa 1,5 ili dijabetesom tipa 1 ½.

Trenutno nije klasifikovan kao poseban tip dijabetesa, ali postoje neka medicinska istraživanja koja pokušavaju da utvrde tačno šta ga čini drugačijim od dijabetesa tipa 1 i tipa 2.

Simptomi LADA su isti kao dijabetes tipa 1 i tipa 2:

• puno mokrenja
• velika žeđ
• umor
• gubitak kilograma

Simptomi se obično  javljaju mnogo sporije nego kod T1DM, tokom meseci, a ne nedelja međutim, mnogo su očigledniji i često se javljaju brže nego što biste očekivali kod T2DM.

Dijagnostikovanje LADA

Dijagnostikovanje LADA može biti teško, a nekim osobama se greškom dijagnostikuje dijabetes tipa 2. Kod osoba sa LADA dijabetesom, obično se javljaju  antitela u krvi kao sa T1DM ( GADA test antitela)

Obično se dijagnostikuje kod ljudi starosti od 30 do 50 godina.

Terapija  LADA

Obično se počinje  sa oralnom terapijom najčešće , metformin, i prelazi  na insulin kako nivo glukoze u krvi počne da raste. Na insulin se prelazi  mnogo brže nego  kod T2DM.

Na žalost još uvek ne postoji definitivan, dogovoren način upravljanja LADA tip dijabetesom.

Dok ova studija ne potvrdi svoje nalaze, većina zdravstvenih radnika se slaže da je cilj lečenja da se insulin proizvodi što je duže moguće.

Istraživanje takođe ispituje da li se nešto može učiniti da se odloži potreba za insulinoma

2. MODY dijabetes

MODY dijabetes (Maturity onset diabetes of the young) dijabetes melitus odraslih u adolescenciji i definiše redak oblik dijabetesa (1-2% osoba sa dijabetesom), neautoimuni, karakterisan porodičnom hiperglikemijom sa autosomno dominantnim nasleđem (genetski prenosiva osobina, Patologija se lako prenosi sa jedne generacije na drugu, bez preferencije za prenos sa oca na majku.

Dijagnoza se ne postavlja rano okarakterisana je sledećim osobinama

• genetska heterogenost
• rani početak (detinjstvo, adolescencija, odrasla dob < 25 godina)
• autosomno dominantno nasleđe

MODY se razlikuje od T1DM i T2DM I snažno se javlja u porodicama.uzrokovan mutacijom (ili promenom) u jednom genu. Ukoliko roditelj ima ovu mutaciju gena, svako dete koje ima, ima 50% šanse da je nasledi od njih. Ukoliko dete nasledi mutaciju, ono će uglavnom razviti MODY pre 25 godine, bez obzira na težinu, način života, etničku grupu I sl..

Pošto je MODY redak tip dijabetesa, lekari možda nisu svesni toga, pa se procenjuje da je oko 90% ljudi sa njim u početku pogrešno dijagnostikovan dijabetesom tipa 1 ili tipa 2.

Najčešći tipovi MODY dijabetesa su:

• HNF1-alfa.

Ovaj gen uzrokuje oko 70 procenata  osoba sa  MODY tipom. Uzrokuje dijabetes tako što smanjuje količinu insulina koju proizvodi pankreas. Dijabetes se obično razvija u adolescenciji ili ranim dvadesetim godinama, a osobe sa HNF1-alfa MODY generalno ne moraju da uzimaju insulin: mogu se lečiti malim dozama grupe tableta koje se zovu derivati sulfonilureje (često se koriste kod dijabetesa tipa 2).

• HNF4-alfa.

Ovo nije tako čest kao drugi oblici MODY. Naslednici  promene ovog gena su  verovatno se rodili sa težinu od 9 funti ili više (oko 4 kg). Takođe su, možda imali nizak nivo glukoze u krvi na rođenju ili ubrzo nakon porođaja, što je možda trebalo lečiti. Osobe sa HNF4-alfa MODY se generalno leče derivatima sulfoniluree, ali mogu napredovati do potrebe za insulinom.

• HNF1-beta.

Osobe  sa ovom vrstom MODY dijabetesa mogu imati različite probleme uključujući bubrežne ciste (ciste bubrega), abnormalnosti materice i giht, kao i dijabetes. Često se bubrežne ciste mogu otkriti još pre nego što se beba rodi. Dijabetes ima tendenciju da se razvije kasnije i obično je neophodno lečenje insulinom, kao i zdrava uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost.

• HNF4-beta.

MODY takođe nosi rizik od komplikacija dijabetesa. Ovaj gen pomaže telu da prepozna koliko je visok nivo glukoze u krvi u telu. Kada ovaj gen ne radi kako treba, telo dozvoljava da nivo glukoze u krvi bude viši nego što bi trebalo da bude. Nivo glukoze u krvi kod ljudi sa glukokinazom MODY je obično samo nešto viši od normalnog, uglavnom između 5,5-8 mmol/L. Pošto se generalno ne ispoljavaju simptomi kod ove vrste MODY dijabetesa, često se otkrivaju rutinskim testiranjem (npr. tokom trudnoće). Nema terapije kod glukokinaza MODY tipa.

Sve vrste MODY dijabetesa, osim glukokinaze, nose rizik od dugoročnih komplikacija dijabetesa, tako da je potrebno poštovati smernice zdrave uravnotežene ishrane i  fizičke aktivnosti jer to pomaže u održavanju dobrog nivoa glukoze i holesterola u krvi, što zauzvrat smanjuje rizik od komplikacija.

Važno je saznati da li je baš MODY Vaš tip dijabetesa , iz sledećih razloga:

• Da bi terapija I saveti bili adekvatni (npr. prestanak insulina).
• Pošto postoji 50% šanse da roditelj prenese MODY na svoje dete, možete razmotriti i razgovarati o riziku za  decu koju imate/planirate da imate.
• Genetsko testiranje se može ponuditi i drugim članovima porodice.

Uzimanje krvi na antitela na pankreas i testiranje krvi ili urina na C-peptid (vaš lekar/bolnica to može da uradi). Uzimanje krvi za genetsko testiranje. Vrši se u specijalizovanim centrima po uputu vašeg doktora.

Izvor Diabetes UK